O šoljici ćaja i izborima koje pravimo u životu

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.

Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.

“Čini mi se da vam treba šoljica dobrog čaja”, rekao je i povukao se u kuhinju.

Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušio čaj i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porculanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih … Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane …

“Poslužite se”.

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:

“Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A, ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobar čaj, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A, onda ste nastavili mjerkajući tuđe šoljice.

Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je čaj poput života. A posao, novac i položaj u društvu … poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u čaju.

Pijete čaj, a ne šoljicu.

Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno… “

 

Preuzeto sa:

http://wp.me/p7McO2-5zO 

Paprat i bambus

Jednog sasvim običnog dana rešio sam da ODUSTANEM. Odjednom sam rešio da dignem ruke od posla, od svoje veze, i od svoje duhovnosti. Zapravo, rešio sam da odustanem od života.

Ali, pre nego što sam rešio da to definitivno uradim, otišao sam u šumu na poslednju šenju sa Bogom.

Rekao sam: „Bože, možeš li da mi daš jedan dobar razlog da ne odustanem?“

„Pogledaj oko sebe. Da li vidiš paprat i bambus?“ pitao me je on.

„Da“ odgovorio sam.

„Kada sam ih zasadio, dobro sam brinuo o njima. Pazio sam da budu na mestu gde ima sunca, zalivao sam ih. Paprat je baš brzo rasla. Brzo je prekrila tlo. Ali, od bambusa ništa. Ipak, nisam dizao ruke od njega. Sledeće godine, paprati je bilo još više, a od bambusa ni traga ni glasa. Ipak nisam odustajao. I treća godina bila je ista, kao i četvrta. Ja nisam odustajao. Onda, pete godine je mala sadnica bambusa iznikla. U poređenju sa paprati bila je ništavna. Ali, samo šest meseci kasnije, bambus je izrastao preko tri metra. Pet godina mu je trebalo da pruži korenje koje ga je ojačalo i omogućilo mu da raste. Uostalom, ja ne bih stvorio ništa što nema šanse za preživljavanje. Znaš li da si i ti u vreme dok si patio zapravo pružao svoje korenje? Kao što nisam dizao ruke od bambusa, ne dižem ih ni od tebe“ rekao mi je Bog.

„Ne upoređuj se sa drugima. Bambus ima sasvim drugačiju svrhu od paprati, ali obe biljke čine šumu lepšom. Doći će i tvoje vreme. I ti ćeš porasti“.

„Koliko treba da porastem?“ pitao sam ja.

„A koliko će bambus porasti?“ uzvratio je on.

„Verovatno koliko god može“ rekao sam.

„Upravo tako. Učini me ponosnim pa i ti porasti koliko god možeš“ rekao mi je Bog.

 

 

Izvor:

dobrarec.rs

10 saveta za vaspitavanje deteta s neukrotivim karakterom - 1. deo

Donosimo deset saveta za vaspitavanje deteta neukrotivim karakterom. Možda neće pretvoriti vaše dete u poslušno, ali to i ne želite, zar ne?


1. Izbegavajte žučne rasprave uvođenjem određenih rutina i pravila ponašanja

Na taj način neće izgledati kao da samo naređujete, već zajednički uspostavljate određena pravila.

“Naše pravilo je da uvek pre gledanja crtaća uradimo domaći, sećaš se? Šta imaš za domaći?” ili “Dogovorili smo se da se svetla gase u 9 sati. Ako požuriš, stići ćemo da pročitamo dve priče!”

Usmerite dete na neku aktivnost, učinite da se oseti uključenim u donošenje odluka o tome kako će provesti svoj dan i sigurno ćete imati manje potrebe da vičete.

2. Upamtite – temperamentna deca uče iskustveno

U praksi, to znači da će želeti da se uvere da je ta ringla vruća, neće im biti dovoljno da ih na to upozorite. Osim kad su u pitanju ovakve situacije u kojima se mogu ozbiljno povrediti, veoma je važno da im dozvolite da uče kroz iskustvo umesto da pokušavate da ih kontrolišete. I da, ako imate temperamentno dete, možete očekivati da će stalno pokušavati da pomeri granice onog što mu je dozvoljeno. Temperamentna deca su jednostavno takva, to nije ni bezobrazluk ni nevaspitanje, već karakter. Što pre to shvatite, manje ćete se nervirati i lakše izaći na kraj u situacijama kad dete testira postavljene granice.

3. Više od svega na svetu, temperamentna deca žele dominaciju

Zato im dozvolite da preuzmu kontrolu nad što više aktivnosti. Nemojte im zvocati pitanjima: „Da li si oprao zube?”, „Da li si pokupio igračke?” Umesto toga, pokušajte da im date šansu da se sami dosete šta bi trebalo da urade. Pitajte: „Šta bi još trebalo da uradimo pre nego što kreneš na spavanje?”. Ako vas bledo gleda, pomozite joj da se priseti: „Svako veče se istuširaš, obučeš pidžamu, opereš zube, pokupiš igračke. Videla sam da si pokupila igračke, istuširale smo se i obukle pidžamu. Šta je onda još ostalo?” Deca kojoj se prepušta mogućnost izbora ili makar osećaj da ih ne pritiskate da nešto urade, imaće manje potrebe da vam oponiraju. Osim toga, ranije će naučiti da sami preuzimaju ogovornost za svoje postupke.

4. Dajte im izbor!

Ako pokušate da im naređujete, nakostrešiće se! Ali, ako im ponudite izbor, osetiće da vladaju situacijom i da svoju sudbinu drže u svojim rukama. Naravno da ćete im ponuditi samo one izbore koji su za vas prihvatljivi i koji neće značiti nikakvo povlačenje ili popuštanje s vaše strane. Ako, recimo, morate negde da krenete, a dete se baš zadubilo u igranje, možete mu reći:

„Želiš li da krenemo u prodavnicu odmah ili za 10 minuta? Dobro, 1o minuta, ali zaista 10 minuta. Ali, pošto ti može biti teško da kad prođe tih 10 minuta ostaviš igračke, kako bih mogla da ti pomognem? Hoćeš da ponesemo vozić?”

5. Neka imaju autoritet nad svojim telom

„Vidim da ne želiš da nosiš jaknu danas. Ja ću svoju sigurno obući jer je napolju jako hladno. Naravno, to je tvoje telo i ti o njemu odlučuješ, sve dok ćeš tako biti bezbedan i zdrav. Ali, plašim se da ćeš, kad izađemo napolje, možda sam poželeti da obučeš jaknu, a nećeš je imati. Šta misliš da je mi ipak spakujemo u ranac, za slučaj da se predomisliš?”

Neće dobiti upalu pluća, osim ako je sami ne prouzrokujete likovanjem kad zatraži jaknu. Kad izađete napolje i sama vidi koliko je hladno, sve dok ste vi uzdržani i ne insistirate, neće proći ni minut i zatražiće jaknu. Deci je teško da zamisle da je napolju hladno, kad je u stanu tako toplo i naravno da će se odupreti tome da se natronta i da mu bude vruće. Temperamentno dete je uvereno da je uvek u pravu i teško podnosi ako se ispostavi da nije tako. Ne treba da mu uništavate samopouzdanje, jednostavno tretirajte kasniju odluku da obuče jaknu kao isključivo njegovu, bez onog: „Rekla sam ti.”

 

idi na 2. deo

10 saveta za vaspitavanje deteta s neukrotivim karakterom - 2 deo


6. Ne izazivajte ga da vam se suprotstavi


Sila će uvek izazvati otpor – nevezano za uzrast. Ako zauzmete nasilan i naređivački stav, to će biti najbrži put da izazovete bunt i otpor temperamentnog deteta. Kada osetite da ste već duboko zašli u raspravu, zaustavite se, udahnite duboko i setite se da, ako pobedite u raspravi s detetom, izgubićete nešto važnije – povezanost. Kada je to moguće, dozvolite detetu da odluku donese samo. Kad nije, dajte mu neku alternativu, opciju, pravo da donese makar deo odluke, bilo šta što će mu pružiti osećaj autonomije.


7. Slušajte svoje dete


Vi, kao odrasla osoba, verovatno pretpostavljate da se podrazumeva da ste uvek u pravu u odnosu na dete. Ali, zamislite, vaše temperamentno dete isto to misli za sebe! Kad vam se dete suprotstavlja i ne želi da posluša, vi ste onda u poziciji kada ga morate saslušati. Ako ne želi da se kupa, pitajte da vam kaže zašto. Možda se boji da će propasti kroz slivnik, kao Alisa u Zemlji čuda. Naravno da vama to zvuči kao besmislen razlog, ali iz ugla vašeg deteta – to je sasvim realna opasnost. Deca imaju drugačiji pogled na svet i drugačije strahove koje nikada nećete saznati ako pokušavate da stvari uradite na silu.


8. Pokušajte da stvari vidite iz ugla deteta


Evo, na primer, vaše dete se može strašno naljutiti što ste mu obećali da ćete oprati njegovo supermen odelo, a onda na to zaboravili. Ono će tu ljutnju pokazati onako b – plakanjem, pobunom, vikom. I za vas, on je sada bezobrazan i tvrdoglav. Ali, iz njegovog ugla, on je opravdano ljut a vi ste licemerni. Zašto? Pa njemu se ne dozvoljava da krši obećanja koja daje vama, ali vi svoja smete da kršite. I kako da rešite problem? Pa, baš onako kako očekujete da se neko ponaša prema vama kad prekrši obećanje koje vam je dao – izvinite se i recite da ćete dati sve od sebe da se to više ne dešava. Onda predložite da odelo operete zajedno. I uvek to imajte na umu – onako kako želite da se vaše dete ponaša prema vama, tako se ponašajte vi prema njemu.


9. Disciplinujte kroz razgovor, ne kroz kazne


Ovo ste sigurno već znali, ali o tome niste razmišljali – deca neće ništa naučiti dok se raspravljate s njima. Baš ništa. Kao i odrasli, kad je svađa na vrhuncu, adrenalin skače, a centar za učenje se isključuje.


Imajte na umu da svako dete žarko želi da zadovolji roditelja, da ga učini ponosnim. Što se više svađate i podrivate njihovu samostalnost, to više uništavate tu želju. Ako je dete uznemireno, pomozite mu da izrazi ljutnju, strah, razočaranje ili bilo koji drugi negativan osećaj. Samo tako će taj osećaj nestati, a dete će biti spremno da vas sasluša kad ga podsetite da se u vašoj kući svi trude da se jedni drugima obraćaju na lep način. Naravno, ovo je moguće samo ako i sami sledite taj primer, jer, deca vas ne slušaju šta pričate nego gledaju šta radite.


10. Pružite detetu poštovanje i empatiju


Većina temperamentne dece se svim snagama bori da dobije poštovanje odraslih. Možda to ne umeju baš najbolje, ali znajte da žarko žele. Ako im iskažete poštovanje neće osećati potrebu da se bore da ga osvoje. I, kao i odralima, mnogo im pomaže ako osećaju da ih razumete. Ako žele da urade nešto što je neprilično, a iz njihovog ugla izgleda sasvim u redu – recimo da obuku Supermenovo odelo za crkvu, nemojte im samo zabraniti i reći da to nije lepo. Neće vas razumeti. Recite, na primer:


„Znam koliko voliš ovo odelo i koliko želiš da ga nosiš. Ali, kada idemo na službu, svi moramo da budemo lepo obučeni i ne smemo da nosimo supermenovo odelo. Ja znam koliko će tebi nedostajati, zato imam jednu ideju. Hajde da ga mi ponesemo, pa ćeš ga nositi u povratku kući.”


I, nemojte misliti da je ovo popustljivo vaspitanje. Ovo je samo vaspitanje uz poštovanje vašeg deteta koje ono sigurno zaslužuje. Deca nisu bezobrazna, oni samo svet vide iz drugačije perpektive i kad su uznemireni ne umeju to da kažu. Uvek to imajte na umu.


Izvor: Zelena učionica


 


Mihail Labkovski: Ovako ćete spriječiti da škola ne uništi vaše dijete!

Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog, poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kojem trenutku dijete stvarno treba ostaviti na miru

 

Savjet br. 1

Prije škole djecu ne treba ničim opterećivati. Nikakav šah, strani jezici i intelektualni razvoj. Do 6-7 godina mozak djeteta fiziološki nije spreman primati veliki opseg informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dijete – djetinjstvo.

Savjet br. 2

Nemojte za prvaša tražiti “jaku školu”. U nižim razredima za dijete je najvažnije postići psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dijete neće trošiti vrijeme i snagu na odlazak i povratak, i lakše će mu biti graditi odnose s poznanicima iz razreda ako žive u susjedstvu.

Savjet br. 3

Prva učiteljica ne treba biti “stroga” nego dobra. Trebate adekvatnu učiteljica koja voli djecu i radi u školi jer voli taj posao. Zato otiđite u proljeće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja djece četvrtog razreda.

Savjet br. 4

Škola je odgovornost vašeg djeteta, a ne vaša. Možete uzeti odmor prva dva tjedna na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s djetetom: “Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe.”

Savjet br. 5

Prestanite zapitkivati što je bilo na svakom satu i pretjerano reagirati na ocjene. Ako dijete želi razgovarati o školi, razgovarajte; ako ne želi – ne treba mu kliještima izvlačiti riječi iz usta.

Savjet br. 6

Domaći ne treba raditi s djetetom, školsku torbu mu ne treba spremati, je li nešto zaboravilo, ne trebate vi o tome voditi računa. Ako vi sve radite umjesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.

Savjet br. 7

Naravno da svom djetetu možete pomoći. Principijelno pitanje u tome jest tko je prvi počeo. To treba biti dijete. Ono treba pitati:”Mama, ja ovo ne razumijem?”. A ne da vi malo-malo pa prilazite i pitate je li sve u redu. Ako dijete ne pita ništa, znači da je sve u redu.

Savjet br. 8

Ako učitelj nije dobar za vaše dijete, problem se mora rješavati. Probajte prvo razgovarati s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema koristi – idite dalje. Možete dijete prebaciti u drugi razred pa čak i školu. Ni u kom slučaju dijete ne treba ostavljati u stanju dugog konstantnog stresa.

Savjet br. 9

Pubertet je najteži period u životu vašeg djeteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vrijeme složenih psihičkih i fizičkih promjena, otuda hormonalni disbalans, psihološki problemi, umor. Uz to, upravo u to doba djeca polažu prijemne ispite. Dijete može lošije učiti, od odlikaša postati “trojkaš”. Moj savjet glasi: ako ne želite konflikte i teže probleme – ostavite dijete na miru. Vaš zadatak je da to vrijeme prođe što mirnije i što brže dok se kaos ne završi.

160×600 text-47 lijevo

(adsbygoogle=window.adsbygoogle||[]).push({}); Savjet br. 10

Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom – vrlo vjerojatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite djetetom – ne suprotstavljajte se. Složite se. I nastavite raditi po svome.

Savjet br. 11

Nije neophodno razvijati djetetove talente ako to dijete ne želi. Talent treba pružati radost, a ne se iskorištavati. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li netko dao odgovor na pitanje “što čuči u njemu?” Najčešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.

Savjet br. 12

Najvažnije je da naučite svoje dijete prihvaćati ne očekujući od njega ništa. Nije važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jest i što god da radi. Da, kad bude imao 15, bit će teže nego kad mu je bilo pet. Dijete ne treba u vama izazivati odbijanje. Ali kako bi bilo tako, trebate prvo voljeti sebe.

 

Preuzeto sa:

 Atma - portal  za novo doba 

 

Izvor: 

detinjarije.com