Svet u meni

Ciljevi, teznje, stremljenja  je sve ono sto nas vuce unapred .  ne mislim tu samo na one uobicaene cieljeve koje sebi postavljamo  kao sto je napredovanje u onome sto radimo, roditeljstvo, putovanja, kupovina krupnica i sitnica vec i sve ono Sto nam daje smisao , drzi kompas i cini da se menjamo da trazimo i spoznajemo ko smo , sta smo i koja je  nasa prava sustina .

Oh, nema ništa lošeg u postavljanju ciljeva kako onih malih tako i onih velikih .  Imati  cilj da vam dom bude udoban,  da vam plata bude veća ili da odete negde u Tursku na 10 dana i da nemorate da brinete o ničemu sem kako da ugodite sebi, kako najbolje da  se opustite  ili koji ćete kolač,sladoled  ili neki drugi gurmanlug da isprobate .  Sve je to OK :)

Čujem  često ,ljude kako govore da za  takvom duhovnom potragom  nema vremena u ovom uzvrelom svetu . Da se uvek negde juri i zuri da je dan prekratak . Sve to stoji .

kazu , lako je tebi ti si  Vestica pa jos i u penziji pa imas vremena . I to je tacno ali  iskustvo mi govori da za  takvu potragu  nije neophodno da se ode na Tibet, meditira satima, rasproda sve meterijalno sto smo stekli. Može, naravno ako je to vaš put ali nemora .

Dovoljno je barem za pocetak pronaci ravnotezu izmedju vremena kada se usredsredujemo na  postizanje nama vaznih  ovozemaljskih ciljeva, obavljanja svih onih vaznih i manje vaznih ali neophodnih dnevnih obaveza  i vremena koje mouzemo da posvetimo bilo   onima koji su nam dragi ili sebi  samima bilo samo tome da budemo i postojimo ou ovom svetu .

Priznajem treba malo vezbe ali nije tako tesko .    Razmislite na tren, prisetite se , da li ste ikada  bili sregni ili osetili onaj mmir, srecu , i spokoj koji ljudi cesto osete pre  nego sto zaspe ili se probude  ?  Mozete li da se setite kada ste bili mali i kada vam je novi dan bio izgovor za novu avanturu ? Kada bi vam pomisao na palacinke sa Evrokremom bile sinonim za savrsenu srecu ? Ako mozete makar i samo na tren i samo malcice onda cete moci da se opustite na pet minuta da uzivate u mirisu sveze skuvane kafe, kakaoa ili caja, da u kucanju sata sa zida ne cujete odbrojavanje sekundi koje ste uludo potrosili vec samo kucanje sata . DA u žamoru dece iz dvorista ne cujete dreku vec radost života. I da na kraju budete u mogucnosti da utisate um, da dopustite da vas mmiris kafe, zvuk sata, graja iz drorista i šuštanje lista okruze da budete jedno sa svim i da u isto vreme budete tu u svom bicu smireni sa tihom radoscu u dusi – bez trazenja razloga . Smireni i spokojni samo zato sto  postojite –ovde i sada ..

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom