Svet u meni

„Svet u meni“ istražuje prostranstva i bogatstva sveta u nama. Bavi se pitanjima razvoja individue ali i kako uskladiti svet u nama i svet oko nas i pronaći ravnotežu izmedju to dvoje.

Don Migel Ruis - Zamagljeno ogledalo

svetumeni | 06 Decembar, 2016 17:25

 

 

 Pre tri hiljade godina postojao je jedan čovek sasvim nalik vama i meni, a živeo je u gradu okruženom planinama. Čovek je učio da bi postao vrač, da bi naučio znanje svojih predaka, ali nije se u potpunosti slagao sa svim što je učio. U svome je srcu osećao da se tu mora kriti još nešto.

Jednog dana, dok je spavao upećini, sanjao je da posmatra svoje sopstveno telo dok spava.  Izašao je u snu, iz  pećine,u noći mladog meseca. Nebo je bilo bistro, i posuto  milionima zvezda. Tada se u njegovoj unutrašnjosti dogodilo nešto što je njegov život zauvek promenilo. Pogledao je svoje ruke, osetio svoje telo , i začuo svoj sopstveni glas kako progovara: »Načinjen sam od svetlosti; načinjen sam od zvezda.« Ponovo je pogledao zvezde, a onda je shvatio da nisu zvezde izvor svetlosti, nego da svetlost stvara zvezde. »Sve je stvoreno od svetlosti«, rekao je, »a prostor između njih nije prazan.« I spoznao je da je sve što postoji jedno živo stvorenje, a da je svetlost glasnik života, jer je živo, i u njemu su sadržana sva znanja.

Tada je shvatio da, iako bejaše načinjen od zvezda, on sam nije zvezda. »Ja sam između zvezda«, razmišljao je. Tako je zvezde nazvao tonal, a svetlost između zvezda nagual, i znao je da je ono šta je stvorilo sklad i prostor između njih Život ili Namera. Bez Života tonal i nagual ne bi mogli  da postoje. Život je sila apsolutnoga, vrhovnoga. Stvoritelja koji stvara sve. Evo šta je otkrio: sve što postoji je samo pojavni oblik jednog živog bića kojeg mi zovemo Tvorcem. Sve je Bog. I zaključio je da je ljudsko opažanje samo svetlo koje  zapaža svetlo. Isto je tako uvideo da je  materija samo odraz–ogledalo je sve ono što odražava svetlost i od toga svetla stvara slike – a svet je obmana, san, upravo nalik dimu koji nam ne dozvoljava da uvidimo ono šta zaista jesmo. »Pravi mi čista smo ljubav, čista svetlost«, govorio je.

Ta je spoznaja promenila njegov život. Kad je jednom shvatio ko on zaista jeste, osvrnuo se oko sebe na druge ljude i na ostatak prirode, i bejaše zaprepašten onim šta je ugledao. U svemu je ugledao sebe – u svakom čoveku, u svakoj životinji, u svakom drvetu, u vodi, u kiši, u oblacima, u zemlji. I spoznao je da Život na različite načine meša tonal i nagual da bi stvorio milijarde  oblika Života.

U tih je nekoliko časaka sve spoznao. Bejaše jako uzbuđen, a srce mu biispunjeno spokojem. Jedva je čekao da svojim ljudima ispriča šta je otkrio. Ali nije bilo reči kojima bi to mogao daobjasni. Pokušavao je  da to kaže drugima , ali nisu mogli da ga razumeju. Primećivali su da se promenio , da iz njegovih očiju i njegova glasa izbija nešto prelepo . Uvideli su  da više nikoga i ništa ne procenjuje. Više nije bio nalik nikome drugome.

Svakog je mogao dobroda razume, ali niko nije mogao  da razume njega. Verovali su da je Božja inkarnacija, a on se nasmejao kada je to čuo i rekao: »To je istina. Ja sam Bog. Ali i vi ste isto tako Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo svetlosne slike. Mi smo Bog.« Ali ljudi ga još ni tada nisu razumeli.

Bio je otkrio da je ogledalo za ostale ljude, ogledalo u kojem je mogao da ugleda samog sebe. »Svako je ogledalo «, rekao je. Sebe je zapažao u svima, ali niko nije njega video kao sebe. I shvatio je da svispavaju, ali bez svesnosti, bez znanja o tome ko zaista jesu. Nisu ga mogli sagledati kao same sebe, jer se između ogledala uzdizao zid magle ili dima. A taj zid magle bejaše napravljen od tumačenja svetlosnih slika – san ljudi.

Tada je shvatio da će uskoro zaboraviti sve što je naučio. Želeo je da zapamti sve vizije koje je doživeo, tako da je odlučio da sebe nazove Zamagljeno ogledalo, kako bi uvek znao da je materija ogledalo, a da je dim koji nas okružuje  ono što sprečava da spoznamo šta zaista jesmo. Rekao je: »Ja sam Zamagljeno ogledalo, jer sebe sagledavam u svima vama, ali ne prepoznajemo se zbog dima koji se širi izmedju nas . Taj dim je san, a  ogledalo si ti, sanjaču.«

 

 

Don Miguel Ruiz – Iz knjige “Četiri sporazuma sa samim sobom.”

 

 

O autoru:

 

Don Miguel Ángel Ruiz  rođen je 1952.  Godine , poznatiji je kao Don Miguel Ruiz . Meksički je autor neo toltečke i neošamanističkih  tekstova. Njegov rad pripada new Age pokretu koji se fokusira na drevnim učenjima , kao sredstvu za postizanje duhovnog prosvetljenja.

 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb