Svet u meni

Tuga, očaj ili depresija

svetumeni | 07 Decembar, 2016 15:52

Kažu da je život čudesna tvorevina satkana od hiljada magičnih trenutaka a, svaki od njih obojen je i nekim osećajem koji ga prati. Svako od nas u životu neminovno će doživeti mnogo lepih trenutaka svakoga dana ali ni tuga nas neće mimoići.Neke životne situacije su posebno teške. Događaji koji sa sobom nose velike promene, koji nailaze naglo, a obojene su neprijatnim, teškim osećanjima.

Životne krize nisu vezane za uzrast. One su specifične za svakog čoveka ponaosob. Isto tako način na koji će se neka osoba suočiti sa kriznim događajem i kako će i koliko uspešno biti u stanju da se sa njom izbori takođe je individualno.

Za sve životne krize je karakteristično da nastaju naglo bez upozorenja i da prevazilaze trenutne mogućnosti ličnosti da se sa njom izbori bar ne na način kako je to do tada činila u nekim drugim životnim situacijama. U većini situacija koje se mogu nazvati kriznim prisutni su tuga, žalost. strepnja, ljutnja.

Žalost za dragom osobom koje više nema je sastavni deo procesa tugovanja. Tugovanje je ujedno i pokazatelj mentalnog zdravlja jer ukoliko ono izostane ono može biti signal da nešto nie u redu. Sama dužina procesa tugovanja je individualna ali trebalo bi da ne traje duže od šest nedelja. Takva stanja intenzivnog tugovanja a ,koja su po svojoj kliničkoj slici srodna grupi depresivnih duševnih poremećaja poznati su u psihijatriji i psihologiji pod nazivom reaktivna stanja.

Za reaktivna stanja je karakteristično da su tuga, očaj, bezvoljnost i besciljnost života vezana za određeni događaj , najčešće za gubitak drage, bliske osobe. I drugo uvek su ograničenog trajanja,

Za razliku od njih prava depresivna stanja ne moraju da imaju neki traumatični događaj kao povod za njeno javljanje, Ona mogu da se pojave i bez nekog određenog povoda. Pored toga depresija je bolest koja se odlikuje promenom načina svakodnevnog funkcionisanja osobe koje se svakodnevno ponavlja. Mnogi depresivni pacijenti ne ispunjavaju svakodnevne obaveze , na primer: ne odlaze na poseo , mogu danima da ni izlaze iz kuće ne javljajući se na telefon. Neki prestaju da održavaju ličnu higijenu, kućni poslovi koji do tada pedantnim domaćicama nisu predstavljaju problem sada iziskuju veliki napor.

Jedna od pratećih karakteristika ovog mentalnog stanja je i prestanak interesovanja za one sadržaje koji su do tada predstavljali zadovoljstvo. Ono što je do tada bilo bitno i imalo smisla gubi to svojstvo . Sadašnjost i budućnost izgledaju sumorno i kada za takvo razmišljanje nema povoda. Životna energija se gubi i nastaje bezvoljnost,usporenost. Kod težih oblika depresije usled smanjenog apetita dolazi do gubitka telesne težine , javlja se nesanice, glavobolja bolovi u stomaku. Može da dođe i do prekomernog uzimanja lekova ili alkohola.

Uz sve to, depresiju prati ispecifičan način razmišljanja u kojem dominira shvatanje da iz neke situacije nema izlaza. Javlja se osećanje bespomoćnosti, osoba često ima i osećaj krivice - bez obzira da li je objektivno odgovorna za neki dogadjaj ili ne i ako i jeste taj osećaj je nesrazmeran u odnosu na stvarnu krivicu .

Jedan od pratilaca depresije su i suicidalne misli . Razmišljanje o samoubistvu nije uvek prisutno ali može da se pojavi i ako se pojavi trebalo bi ga uvek vrlo ozbiljno shvatiti čak i ako se radi o tinejdžerki koju je ostavio dečko. Nama se može učiniti da ta veza i nije bila ništa posebno ali pitanje je uvek kako je onome ko pati . Ako je za ddrugu osobu nešto što joj se desilo ravno smaku sveta onda je to jedino merilo. Duševna bol je isto toliko stvarna kao i fizička. Slomljeno srce boli baš kao polomljena kost i treba vremena da prodje.

Priča o suicidu i onima koji o tome razmišljaju nije nimalo jednostavna baš kao što nije ni priča o depresiji. Kada se pomene depresija posebno ona reaktivna, često se čuju i kometari kako je neko slab pa nemože da se sa problemima u životu izbori. Kako je suicid izbor kukavice ili naprotiv suprotno hrabri čin. Usudila bihs se da napišem kako nije ni jedno ni drugo . Razmislite sami o tome.

Uzmimo za primer nekog čoveka koji se vraća sa proslave kući. U kolima su sa njim supruga i ćerkica. I sve bi to bilo lepo da tog kobnog zimskog dana nije naišaokamion ioni nisustigli kući. Supruga preživela ali muž i dete nisu. Možete li da zamislite samo na tren njen očaj , tugu, bespomoćnost i bes usmeren ka onom nečem što je sve to dozvolilo ? A, sad zapitajte se šta se toj ženi , majci i supruzi mota po glavi ? Misli li o tome šta bi bilo da nisu otišli na tu proslavu , da je recimo ona vozila jer je on popio malo . O tuzi , jadu i bolu neću mi početi. Možemo li je kriviti za depresiju u kojoj se našla? A, možemo li je kriviti što je dala mužu da vozi jer setite se popio je. Realno , bilo bi mudrije da mu nije dala i kladim se da je mogla znati šta će se dogoditi nebi sigurno . a, opet, možda i nije toliko popio . Možda je to bila samo čaša tankog špricera tek toliko prijatelja da ne uvredi a, i to nije popio do kraja. Tako da nije u alkoholu problem , niti je onaj drugi vozač pogrešio već se priroda surovo poigrala i to malo vina i previše posla učiniše da srce otkaže. Ko je onda kriv ? Treba li kriviti onda suprugu što je slaba jer nema snage da se suoči sa tragedijom i nastavi dalje kao što su to neki drugi uspeli ? A, opet , možda nije tu reč ni o slabosti već samo o tome da je za tu konkretnu ženu to što se dogodilo bilo previše da bi ponela , da je upala u dugoki ponor koji se sam stvorio niodkud , bez ičije krivice. O priči o slabosti i snazi ovde nema mesta. A, ako je ipomišljala o tome da oduzme sebi život ili je to i pokušala imamo li stvarno prava da je osudjujemo ? Odlučite sami .

Verujem da će većina saosećati sa ovom ženom. Ali šta ćemo ako priča nije tako jednostavna? Ako se crna rupa nije samo razjapila i progutala sve i ako nemožete da se uhvatite za neki konkretan dogadjaj i povežete ga sa nečijim depresivnim stanjem? Komplikujem rećićete . Da, priznajem J pomalo ali u stvarnosti život je onaj koji ume da zakomplikuje a, oni kod kojih se javi depresija su samo ljudi ni bolji ni gori od svih nas ostalih. Depresija je bolest kao svaka druga i nije previše probirljiva kada se radi o uzrastu ili materijalnim prilikama. I vervali ili ne potrebno je dosta snage da se samo učini prvi korak i uvidi da se radi o depresiji a, treba još više snage da se iz nje izadje.

Za prevazilaženje depresivnih stanja ponekad je potrebna pomoć. Usudiću se da čak napišem da je mudrije potražiti savet i pomoć i onda kada ponor nije toliko dugok da se izlaz nevidi jer i kada se samo nazire u magli lakše je izaći ako vam neko malo pripomogne pa, makar samo time što će Vam reći da Vi to možete i biti uz Vas kada je teško i čini Vam se da je taj izlaz jako, jako daleko .

Uspešno lečenje depresije, posebno njenih težih oblika moguće je jedino uz kombinaciju lekova i psihoterapije. U lečenju depresija kao u ostalom i drugih mentalnih poremećaja primenjuju se bračna ili porodična psihoterapija zato što depresivno stanje jedne osobe indirektno pogađa celu porodicu. Osim toga članovi porodice, rodbina i prijatelji mogu znatno da pomognu da se izađe iz letargije i sagleda život u realnijim , vedrijim tonovima.

Psihoterapija je dug, zahtevan proces koji iziskuje napor kako za pacijenta tako i za terapeuta. Terapeut nije čarobnjak koji ima moć da učini da problem nestane, niti je osoba koja ima savršeno rešenje za svaki problem. Psihoterapeut je tu da svojim znanjem i veštinom pomogne klijentu da sam pokrene skrivene snage, da prepozna problem, suoči se sa njim i izađe kao pobednik.

Preporučujem da pogledate još i :

Malo o depresiji koliko je zaista česta I još ponečem

Funkcionalna depresija iz prvog lica

Funkcionalna depresija je ona kod koje osoba uspeva prilicno dobro da funkcionise u

svakodnevnom zivotu . Ovo je jedna takva prica I zaista dobar tekst sa puno prakticnih saveta. Moze vam pomoci

Kada zima zasvira bluz

Tekst o sezonskoj depresiji i šta mozete da uradite da pomognete sebi.

Anksioznost I strah od ludila

Depresija I anksioznost idu ruku pod ruku veoma cesto . U ovom tekstu nesto malo o tome sta je anksioznost I ponesto o tome sta mozete da uradite ako se borite sa njom

Savetovalište za prevenciju suicida

Mesto na kojem nećete biti sami. Uz to ima dobrih tekstova.

Psihološko savetovalište „Srce“

Psihološko savetovalište se bavi pružanjem psihološke podrške osobama u krizi i prvencijom suicida. Na sajtu možete naći korisne ,praktične savete, linkove kontakt informacije. Savetovalište pruža pomoć I preko telefona –besplatno naravno I tako već 25 godina.

Ko je kriv za samoubistvo