Od praiskona vremena, od kada su nastala prva bića koja su  imala materijalno telo, makar ono bilo i najprostije, postojala je potreba da se obezbedi hrana kako bi organizam mogao da preživi.   I tako je od praistorijskog čoveka do danas.

do duše,  načini na koje danas dolazimo do hrane su se  prilično promenili od doba pećinskog čoveka kao i često sastav onoga što uzimamo  ali da li je to jedino što se promenilo?

U   prošlosti, barem u onoj davnoj,  ljudi su kao i ostala bića  tragali za hranom da bi preživeli.  Na, prvi pogled, moglo bi se reći da se tu ništa nije promenilo – mi i dalje jedemo kada smo gladni, da bi svom telu obezbedili energiju kako bi ono bilo i ostalo, zdravo i jako .

Istina, jedino Što to neobjašnjava činjenicu da je u razvijenom svetu sve više ljudi koji imaju problema sa viškom kilograma.Nesporna je činjenica da se veliki broj ljudi  danas, ne kreće dovoljno, da   tokom dana mnogo sede (zbog vrste posla ), da unose više kalorija nego što potroše i da tako vremenom polako dobijaju na težini.Ništa neobično. Ipak, da li je to jedini razlog što se i bez pranja farmerke neumitno sužavaju ?     

Pored,neaktivnosti i tzv „nezdravog“ načina  života, postoji još jedan razlog zašto kilogrami dolaze ali nikako neće da odu.    

Naučne studije kao i iskustva terapeuta u radu sa osobama koje imaju višak kilograma ukazuju na to da mi jedemo i kada nismo gladni. Jedemo, slično kao i kod ljudi koji imaju problema sa alkoholom, i kada smo nesrećni, znemireni,  neraspoloženi,tužni ili kada nam je samo dosadno, što je odavno poznato.

Pored toga, dokazano je,uz hranu idu i druga osećanja. Često , ljudi  koji imaju višak kilograma, osećaju se posramljeno zbog načina na koji izgledaju, svojih navika vezanih uz hranu  ili imaju osećaj krivice jer nisu  dovoljno "jaki" pa nemogu  da promene sebe i svoje navike. Sem toga nije retko da ljudi koji su gojazni a, moraju da smršaju, osećaju  bes i zlovolju jer su primorani da se " uguraju u  tudj, pogrešan "kalup  ili se osećaju u izvesnom smislu kao "žrtve" jer moraju da jedu ono što ne žele a, ne ono što vole što je sasvim   normalno i razumljivo. Zamislite sebe kako sedite u restoranu ili daleko bilo nekom rodjendanu, slavi ili svadbi, svi oko vas jedu "velikom  kašikom " sa očiglednim uživanjem sem vas jer ste na dijeti, imate dijabetes ili ste netolerantni na gluten. Nije baš prijatno iskustvo zar ne ?

Ono što je još deo te slagalice je i manje poznata činjenica da nekada jedemo i iz navike. Na primer ako volimo filmove možda smo negde pokupili  i da uz film  idu kokice pa, i pre nego što počne film u krilu se nadje i  poveća činija istih ili ako nam je navika da uz TV večeramo ili samo nešto gricnemo onda ćemo tako i raditi . Takođe, ako smo stekli naviku da posle ručka ide dezert tada, ako isti izostane, lako se može dogoditi da počnemo da se vrtimo po kuhinji dok ne nađemo nešto slatko  ili će okidač biti kafa jer svi znaju, koliko uz nju božanstveno ide nešto čokoladno .  Uz sve to, možda su nas učili da tanjir treba „počistiti“ tako , da nastavljamo to da radimo i sada kada smo odrasli  neshvatajući zašto.  Takodje, jedemo i kada se nadjemo u društvu  jer je neka prigoda, zato što su svi poručili pa smo se pridružili  ili zato što je bilo "usput"(ako ste ikada prolazili pored  pekare i osetili kkkako divno miriše a, zatim ušli da nešto kupite iako niste nešto posebno gladni onda znate na šta mislim ).

A, , koliko puta Vam se desilo da dok jedete razmišljate o nečemu petom  umesto da  obrok bude zadovoljstvo  pruženo sa ljubavlju i prihvaćeno sa zahvalnošću  i konzumirano u prijatnoj opuštenoj atmosveri. Umesto toga, prečesto postanemo svesni da sedimo za stolom i jedemo tek kada je sve gotovo.  Ako uopšte nađemo vremena da sednemo .  Da i ne pominjem koliko je retko pronaći porodice, koje za ručkom sede svi na okupu a, da je pri tome prijatno i opušteno. 

Mnogo je ljudi koji su napola svesni da su uopšte jeli a, Još manje o čemu su tačno razmišljali . Čudno ali istinito. Za vežbu pokušajte da „ulovite „ svoje misli  i osećanja dok jedete tokom, recimo, nedelju dana . Bićete iznenađeni kada vidite o čemu  sve razmišljate , posebno, ako se ispostavi da se radi o sličnim mislima i osećanjima.   To samo govori u prilog činjenici da je  tačno  da provedemo dobar deo života na autopilotu.

Da bi, priča o hrani i kilogramimabila još malo komplikovanija naše masne naslage su kao pojas za spasavanje koji nas okružuje i čini da se osećamo zaštićeno . Možda ćete se zapitati od čega zaštićeni ?   Za svaku osobu za koju je ovo vrsta odbranbenog mehanizma priča je drugačija .to može biti misao ili osećanje kojeg osoba nije svesna  , na primer to može biti strepnja , za budućnost, ili misao da bi muški pol postao previše nasrtljiv ako bi naša figura bila drugačija.

I, da to ne bude kraj zamešateljstva, pored svega toga čak i ako u glavi imamo sliku sebe sa idealnom težinom ili figurom često uz nju ide i prikrivena misao „Neću uspet“ ili „ To nisam ja „.  

Već, kada pominjem ovako značajne stvari kao što je "slika o sebi " koju svi imamo  dopustite mi malu digresiju .Volela bih da se zamislimo na čas i nad pitanjam može li se biti punačkiji i dobro se osećati u svojoj koži ? Naravno da može i ako je to za vas tačno sem ako ne morate da oslabite iz zdravstvnih razloga onda je sasvim Ok ako vam XXL savršeno pristaje. U tom slučaju predlažem da pročitate i ovaj tekst sa neta.

Nego da se vratimo na problem kako do vitkije linije . Kada se sve do sada napisano uzme u obzzir čini se da to uopšte nije lak zadatak da ne napišem da se radi o "nemogućoj misiji ".   Na svu sreću nije bas tako loše i rešenje postoji .

Znam da ste ovo već hiljadu puta čuli  ali vredi ponoviti .Više aktivnosti, zdrava hrana i promena načina  razmišljanja. Uz sve to pametno bi bilo proveriti kako stoje stvari sa hormonima, kandidom, glutenom   i verovatno još po   nečim jer i to  sve ima ulogu u ovoj priči. Manje hrane a, više vežbe uz čvrstu volju i problem je rešen.Ovo zvuči tako  lako  ali većina   ljudi koji su  pošli tim putem rećiće da je to lako samo na papiru. Dijete, vežbe i opet se sve vrati pre ili kasnije. Nažalost  sve je to tačno ako se iz cele priče izuzme promena navika i razmišljanja. Zato u svetu nije tako retka pojava da uz  dijetetičare, nutricioniste rade zajedno sa klijentom i psihoterapeuti . Jedino tada   su promene  moguće. Kilogrami možda neće „spadati „ na očigled  ali će promene biti dugotrajne jer u osnovi svake  zavisnosti , a, o gojaznosti se može govoriti i iz tog ugla, dijete i „čarobne tablete „ ne rešavaju problem one ga samo  naizgled reše jer ne  uklanjaju  ono što stoji u korenu problema a, to su naše misli i osećanja koja su u ovom slučaju vezana za hranu, našu  sliku o sebi kao i toga koliko zaista  verujemo  da možemo ponovo da stanemo u farmerke koje su nam bile dobre pre pet godina ali i od   stvarne želje da se promenimo . Promena navika, zdrava hrana i vežbe samo su deo te priče  i jedino kada se sve usaglasi problem može da se reši .

Možda se pitate, kako to sve izgleda u praksi? Svako od nas je priča za sebe  i ne postoji jedinstven recept koji će učiniti "čudo" za sve niti bilo ko sem vas može da načini promenu i mada, se ni tada kilogrami neće istopiti preko noći, bez tog prvog koraka neće biti ni rezultata.. Ipak,  neka načela su univerzalna bez obzira da li se koriste tehnike PEAT-ai ili neke klasičnije terapije.  

U nastavku ponudiću vam neka  pitanja  koja bi mogla da vam pomognu da započnete transformaciju. Pod tim podrazumevam ne samo to da promenitesvoju kilažu već i svoe navike i svoj pogled na svet.

Za početak razmislite o tome da li i zašto želite da smršate. Pre svega, da li to zaista sami želite ili to drugi žele i traže od vas. Možda vam je lekar rekao da morate da oslabite i vi ste se složili sa tim. Ali da li to zaista želite 

Pokazalo se, da je motivacija a, ona je i ovde veoma važna, kada dolazi spolja nije toliko efikasna i dugotrajna kao ona koja dolazi iznutra. Ako radite nešto zbog drugih čak i ako mislite da je to dobro  za vas a, to ne osecate  rezultati će često biti kratkotrajni.  Sem ako niste u mogućnosti da imate svog ličnog trenera koji će sa vama da redovno vežba i kuvara koji će da vam kuva ali i nekoga ko će da se brine da ne gricnete ništa usput i ne kupite  ništa što nebi trebali. Malo je onih koji to mogu sebi da priušt a,  kada malo bolje razmislite koliko dobro zvučalo na prvi pogled to baš i nije nešto što bi sebi poželeli , svakako ne na duže staze.

Šta  možete da uradite ? Razmislite da li postoji nekicilj koji želite da postignete time što ćete izgubiti kile.   Najbolje bi bilo da želite to da uradite zbog sebe samih ali i svaki drugi "viši" cilj je dobar ako je istinit za vas.To može biti na primer  nešto od sledećeg: Želim da ostanem zdrava, olakšam svojim kolenima, kičmi srcu. Želim da se osećam dobro i lepo  kada se pogledam u ogledalo. Želim da se moje dete ne sramoti, da ga deca ne zadirkuju  zbog moje kilaže. Želim da ponovo mogu da obučem onu haljinu, pantalone. Želim da mogu da obučem kupaći a, da se ne pitam stalno kako me drugi vide i šta misle ili pričaju kada prodjem pored njih.

Sledeći korak  je da sebi postavite neka od ovih pitanja kako bi ste mogli da  otkrijete neka od svojih uvjerenja, navika, motiva i emocije koje stoje iza ovog problema:

• Razmislite i prisetite se  da li ste se i kada osetili posremljeno  u vezi svog izgleda, svog tela, vaših navika vezanim uz jelo i hranu (od izbora hrane,količina do načina na koji jedete). Koje su to situacije i da li su u to bili uključeni drugi ljudi  (roditelji,prijatelji, učitelji )? .

•  Koji su vaše stavove o gojaznosti i debelim ljudima uopšte ?  Prisetite se kako ste se osećali i mislili o sebi u periodu kada sste imali svoju idealnu težinu? Šta sada prvo pomislite i koja to osećanja prate kada zamislite sebe ovakvi kakvi ste danas a, šta kada zamislite sebe sa tom  idealnom teženom?

•     Kkakvo je mišljenje vama bitnih osoba (roditelja, bliskih priatelja, supružnika)o  hrani i svim što ima veze sa hranom ,gojaznosti i gojaznim osobama uopšte ?  Šta  pomislite i osećate kada mislite na to što ste sami gojazni ?Ima li to veze sa onim šta drugi misle i govore o vama i ko vam to govori, od koga ste to pokupili?
  Razmislite i o tome koje se još misli i osećanja javljaju kada  razmišljate o mršavljenju. a, koje same po sebi čine zadatak  još težim i obeshrabruju vas. u nastojanju da  uvidite koje su to prepreke kojje sami sebi stvarete u nastavku  imate neke primere načina razmišljanja  tipičnog za neke od osoba koje imaju problem sa viškom kilograma. Predlažem vam da ih pročitate  i vidite da li se pronalazite u njima:

1. To je u mojim genima,  

2. uvek sam bio/bila "buca". i zato ću uvek  biti takav.

3. Na mene se sve odmah "zalepi".

4.  Ja to nemogu. I ranije sam probao/probala da se oslobodim viška kilograma i nije uspelo. Sve se uvek vrati i bude još gore.

5. Debeli ljudi su simpatični, duhoviti, veseli, dobrodušni a, mršavi su uvek nervozni, nisu smireni i zadovoljni.

6. Ako smršam to više neću biti ja.

7. Opasno je pustiti druge preblizu srcu jer te povrede.

8. Ddrugi, me nece voleti takvog )mršavog).
   Korisno je zapitati se i sledeće:

• Ima li neke prednosti za vas ako ostanete ovakvi kakvi ste sada i koje su.

• da li morate da  odustanete od nečega kako biste postigli svoj cilj? Želite li to ?

• Da li koristite slatkiše ili nešto drugo kao vrstu nagrade bilo za sebe ili svoju decu?

  Pročitajte ova pitanja na glas ili u sebi a, zatim   zatvorite    oči, smirite se i sačekajte da vidite koje će misli i osećanja doći u odgovor.  Dajte sebi vremena. Zapišite ih sve onako kako se jave. Važno je da  tada ne razmišljate o tome šta to sve znači ili odakle "sad to".Imajte na umu i to  da što ste pošteniji prema sebi i otvoreniji prema svojim mislima i osećanjima više ćete moći da postignete i promene će biti  trajnije. Na kraju , primenite recimo, PEAT da "počistite" negativani emocionalninaboj. U velikom broju slučajeva proces se radi samojednom a, ako se ponavljaponavlja se da bise počistio deo naboja koji je ostao . Često je to neki aspekt problema koji nam je promakao .   

   Pitate se vredi li sve to zaista ? :) U jednom nedavnom kliničkom  istraživanju u kojem je ispitivano da li meridijanske terapije (EFT konkretno), mogu da  smanje potrebu, žudnju za hranom  kod gojaznih osoba  i da proveri koliko su ti rezultati trajni  ako razlike  medju ispitanicima postoje, zaključeno je da EFT   brzo dovodi do toga da se potreba za hranom smanjujje i da  su ispitanici održali postignutu telesnu težinu u periodu od 12 meseci.

  Imajući u vidu , da  su mnogobrojni primeri iz prakse ovo potvrdili i da PEAT  deluje na sličnim principima  nameće se zaključak da   upotreba meridijanskih psihoterapijskih  tehnika može da bude koristan dodatak  u tretmanu gojaznosti, uz dijetetski program , jer  pomaže osobama da smanje potrebu, žudnju za hranom, smanje težinu i zadrže postignutu liniju.

   

  
  

   

  Pročitajte još i :

  Od čega dolazi VAŠ problem s težinom i što točno napraviti da biste problem rešili

   

   Znanost je dokazala i definirala 6 tipova pretilosti, uzrokovanih različitim faktorima. Provjerite u koju skupinu spadate, ali i kako da taj problem riješite.

   

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom