Svet u meni

"Ako je jedina molitva, koju u životu kažete, samo jedno – “Hvala”, to je već dovoljno" 

Ekart Tol 

Mudraci, učitelji, psiholozi, life coache-vi , net, mediji i mnogobrojni autori knjiga o samopomoći ili duhovnosti rećiće vam koliko je važno biti zahvalan na onome što imamo u životu i kako bi trebalo započeti dan ili ga završiti  tako  što ćete zahvaliti na darovima.Ali, šta to ustvari znači ? i kako biti zahvalan na onome što imate ako to nije ono što ste od života tražili ili želeli za sebe i one koje volite?

Često čujem kako se ljudi žale da  im se ništa lepo i dobro ne dešava u životu . Kako im je svaki dan isti i svodi se na  posao , kuću i obaveze oko dece i porodice.  A, kada se zapitaju šta im se to lepo desilo tog dana   i na čemu bi mogli biti zahvalni odgovor teško pronalaze ako uopšte i uspeju da dodju do rešenja ove zagonetke. Zašto je to tako teško ? A, teško je velikom broju ljudi  mada, im se  zbog toga, zaista nemože ništa zameriti .

Razloga je više. Jedan od njih je način života, životni stil koji nam je društvo nametnulo u kojem  se izvor sreće traži izvan nas samih. Pogledajte samo reklame na  TV-u savete u časopisima i magazinima gde  vam nude pregršt saveta  po kojima, ako se čita izmedju redova , ispada da ako niste lepi, mladi, ako niste obučeni po modi ili nemate posao i porodicu iz snova, što obuhvata kuću i kola i još štošta nemožete biti  ispunjeni , uspešni i samim tim ni sretni, zadovoljni ili zahvalni .  Zato ni ne čudi da smo često skloni da zanemarujemo ili čak podcenjujemo ono što  smo postigli u životu  ili  još mnogo važnije zbog onoga što jesmo .A, da li je baš zaista potrebno imati sve to da biste bili ispunjeni, smireni, zadovoljni ili  kraće rečeno  da vam je dobro u sopstvenoj koži i sopstvenom životu.

Naravno da ne . Ali pre nego što se pozabavimo pitanjem kako to postići potrebno je   naglasiti da biti zahvalan na onome što imamo nije isto kao i  odustajanje od snova i nečeg višeg i boljeg za vas šta god to bilo u vašem slučaju. U najkraće, zahvalnost, slično kao i "živeti ovde i sada"  znači samo biti svestan onoga šta je dobro , i lepo ovde u ovom trenutku vašeg života  da bi vam bilo  lepše i lakše danas ali i da bi vam bilo jednostavnije da gradite  svoje sutra jer ako stalno razmišljate o onome što nemate  teško ćete biti  u stanju da  budete dobro raspoloženi ni srećni veći deo vremena–a, danas, sada i ovde je jedino u životu što uvek  imate na raspolaganju.

Izražavanje zahvalnosti znači poštovanje onoga što imate i što vaš život čini  vredno življenja, što  vas raduje, čini da se osećate prijatno ,  što vam greje srce i stavlja osmeh na lice. Izražavanje zahvalnosti  nemora biti povezano sa religioznošću. Religiozne osobe zahvalnost izražavaju   Tvorcu  dok,osobe koje nisu religiozne zahvalnost mogu da izraze prema životu,  dobroj sreći,univerzumu ili bilo čemu šta za vas ima smisla. To je stvar  vere, slobodnog izbora i ne menja niti umanjuje suštinu stvari.

Možda  se pitate koliko sve ovo ima smisla i šta se time dobija. dopustite mi da odgovorim  ovako na to pitanje. Naše misli i osećanja su samo naša i ničija druga što je u osnovi dobro jer možemo da radimo sa njima šta želimo. Okolnosti u našim životima su  drugačije ali ono što ih povezuje je činjenica da su stvarne. Ono što razlikuje ljude koji su u istim životnim situacijama je način  na koji doživljavaju isti taj svet. Jedan mudar čovek  kada su ga ljudi pitali kako to da je uvek nasmešen je to lepo objasnio  ovako: "Kada se probudim, zapitam se želim li da mi ovaj dan bude lep, želim li da budem srećan danas i uvek,nekako, odgovorim sebi da želim a, onda se potrudim da tako i bude. ".

Život čine male radosti a, ako smo neraspoloženi, zabrinuti ili pod stresom proćiće pored nas a, da ih nećemo ni primetiti a, bila bi šteta. Razmislite natren, recimo sledeći put dok idete na posao ili do prve samousluge o stvarima pored kojih prolazite. Sigurna sam da ćete ako se malo potrudite čak i tu naći na makar mrvicu lepote.  Sumničavi ste ?  Probaću da vas uverim u moju tezu. Već činjenica da idete na posao ili da imate novca da kupite nešto u toj radnji je dar. Ako pri tome idete svojim nogama i vidite svoim očima, čujete svet oko vas imate razloga za zahvalnost. A, ako još u ovom sivilu grada, imate priliku da uživate u ovim tek izniklim listićima, cvatu trešnje ili čak i u onim belim cvetićima u travi   imate par razloga zbog kojih bi mogli da se makar  malo nasmešite A, ovo je samo  početak i možda, na izgled sasvim banalan primer.

"Zahvalnost " spada u kategoriju "umetnosti" življenja života. I kao svaka druga veština, stiče se učenjem, razvija se vežbanjem   a, za sve to  biće vam potrebno vreme, dobra volja, strpljenje i doza ljubavi – ljubavi i prihvatanja sebe u ovom slučaju.

Ukoliko odlučite da krenete ovim putem i vežbate zahvalnost biće vam potreban papir i olovka ali i vreme i miran kutak u kojem možete biti sami sa sobom. Imajući u vidu da je najbolje ako se ovo radi  na sličan način nna koji biste vodili dnevnik sveska ili stari rokovnik koji u nekom kutku hvata prašinu bili bi bolje rešenje  mada  će poslužiti sve na čemu može da se zapiše koji red .

Uslovno rečeno, postoje dva načina na koji ovo može da se uradi. prvi je da sebi postavite nekoliko pitanja i da zapišete odgovore. Predlažem vam sledeća ali ih naravno , možete promeniti i prilagoditi po potrebi. Zapitajte se i razmislite o sledećem: šta je to sve dobro u vašem životu što imate (od krova nad glavom, hrane na stolu, preko interneta koji vam omogućava da ovo pročitate, obrazovanja koje imate da bi ste uopšte išta pročitali, do toga da ste živi danas(.  Šta vas čini da se osećate dobro, zadovoljno,  šta vam to vraća osmeh na lice ili jednostavnije šta sve volite. Nije važno o čemu se tačno radi. Da li je to uživanje u dobroj knjizi, radi li se o indijskoj seriji , šetnji, razgovoru sa prijateljima ili je to za vas dobar zalogaj, čokolada uz kafu ili čaša vina posle ručka. Ako je to ono u čemu uživate, ako je to onih posebnih  vaših "pet minuta "  onda je to to i sasvim je OK biti  zahvalan na tom daru bogova, bili oni mali ili veliki , važni ili nevažni u toj heirarhiji božanstava. Razmislite dalje o tome koji su to  ljudi u vašem životu koje volite,  koje ga čine posebnim ,koje cenite ili su vam uzori- razmislite koliko ste srećni što su deo vašeg života ili su to nekada bili.  I, na kraju, Šta je to u vama  samima, na  čemu možete  da budete ponosni,šta vas čini posebnima il  šta volite kod sebe.

Ako do sada niste pokušavali ništa slično možda, će vam biti teško u početku da ga napravite. posebno onog dela u kojem bi bilo dobro napisati koje su to vaše dobre strane i gde leže vaše snage. Jedan, od razloga za to je i činjenica da se u našojkulturi još uvek smatra da je hvaliti sebe   prilično ružna osobina i da je izraz čistog   samoljublja. Istina je medjutim, malo drugačija. Biti "pun sebe" i biti svestan svih vaših dobrih osobina su dve sasvim  različite stvari. U ovom drugom slučaju radi se  izmedju ostalog i o samopoštovanju a, verujem da ćete se složiti samnom da tu nema ničeg lošeg.

Drugi je način da počnete sa nabrajanjem onoga do čega vam je zaista stalo u životu. Taj spisak je najčešće prilično kratak i svodi se na recimo zdravlje i dobrobit  vas i vama najbližih osoba na posao ili karijeru i slične stvari . Razmislite šta od toga imate u životu i šta biste još mogli da dodate na taj spisak .

Kada odgovorite sebi na ova pitanja dobićete jedan spisak stvari na kojima možete biti zahvalni Bogu, životu ili univerzumu.Nebrinite ako zapne u početku . Vremenom će ići lakše.

Preporučuje se da započnete svako jutro izražavanjem zahvalnosti makar za jednu ili dve stvari. Ako vam je jutro previše užurbano i veče vam više odgovara jer tada imate više vremena za sebe ili vam mozak bolje radi i  to   vreme će  sasvim dobro poslužiti. 

Biće dana kada će biti teško pronaći nešto na čemu biste mogli zahvaliti ali i tada uz malo prakse moćićete da pronadjete zrnce svetlosti. Imajte na umu da je baš takvim danima vrednost ove prakse i najveća. Pored toga, različitim danima možete izražavati zahvalnost za različite stvari. I na kraju ako vas pisanje ne privlači, ako nemate vremena za to  možete  samo pomisliti ili  izreći naglas ono za šta ste zahvalni u  svom životu, konkretnog dana ili u tom trenutku

I za sam kraj, dopusttite da vam ispričam jednu priču. To je priča jedne žene kojoj se svet srušio u jednom danu i činilo joj se da ništa više nema smisla (ni posao, ni kuća čak su i deca kao takva postala u neku ruku teret). Bilo je dana kada nije bilo ničega za šta je mogla da se "uhvati" a, onda me je pozvala jednog dana i ispričala mi sledeće: Videla sam prosjakinju u gradu. Mladu ženu sa detetom.  Inače sam već oguglala na sve to ali danas iz nekog razloga sam je primetila i pogodilo me sve to . A, onda sam shvatila koliko ja u stvari imam sreće u životu. Imam dom,  porodicu, posao koji mi omogućuje da obezbedim deci šta im je potrebno. Nije to uvek onoliko koliko bi želela ali barem mogu da im pružim ono osnovno. I, shvatila sam još nešto – iako mi je sada teško i ako još pokušavam da sklopim sve razbijene komadiće svog života znam da će mi biti bolje.Sigurno,  da moj život nikada više neće biti isti jer njega nema ali može mi biti bolje, mnogo bolje nego sada.

Do nekog narednog pisanja želim vam sreću i svako dobro

Jelena

Ako ste ikada bili depresivni, sigurno dobro znate svoj najgori trenutak, onaj kada ste dotakli dno. Neki su do tog dna padali i više puta. Ponekad se osećamo kao da smo uvek na dnu bunara i molimo da nas neko izvuče napolje. Zbog takvih situacija nekada i ne uviđamo da smo depresivni, jer nismo toliko  depresivni. Ne osećamo se kao da smo na dnu bunara, tako da nam ova „funkcionalna“ depresija i ne liči na depresiju.

Trenuci kada dotaknemo dno ostaju nam urezani u sećanju. I kada na snagu stupi funkcionalna depresija, posebno ukoliko se javlja u vidu konstantno niskog raspoloženja, poput distimije, često i ne shvatamo šta se dešava. Mislimo da je to normalno – iako to ipak nije „normalno“. Često se maskira kao „OK sam“ ili „dobro sam“, a zapravo je u pitanju depresija slabijeg intenziteta.

Kada imate funkcionalnu depresiju čini vam se kao da ne postoji dovoljno kafe na svetu koja bi vas ujutru probudila. Čini vam se se kao da se nikada nećete naspavati i prestati da budete iscrpljeni. Kada imate funkcionalnu depresiju govorite ljudima da ste OK, skrivajući činjenicu da ipak postoji nešto što nije OK. Govorite da je sve u redu, iako zapravo nije.

Kada imate funkcionalnu depresiju sređujete sebe, ali sa teškom mukom. Funkcionalna depresija čini da sve što radite, radite usporeno. Idete na posao svaki dan, ali kasnite nekoliko minuta. Nestrpljivo lupkate prstima po stolu, brojeći minute kada ćete otići kući. Započinjete radni dan, isčekujući da što pre prođe, taj dan se sastoji od besposlenog prolaska vremena. Čekate magičnih sat vremena pauze za ručak, a nakon toga odbrojavate do narednog perioda kada  ćete ići na pauzu.

U nekom trenutku sam svojim cimerima rekla da je ovo stanje depresije niskog intenziteta deo mog života, da nikada neće proći. Međutim, jednog dana, nakon male promene lekova i nekih promena u stilu života, odjednom sam prestala da se osećam depresivno. Odjednom mi je bilo lakše, osećala sam se slobodno – usuđujem se da kažem da sam bila nasmejana.

Depresija ne mora da bude deo vašeg života

Pomislili biste da ću vam nakon svih članaka koje sam pisala o psihičkim poremećajima preporučiti lekove. Međutim, za ovakvu vrstu depresije, koja pogađa milione ljudi, bez njihovog znanja, predlažem vežbanje, koje se u mom slučaju pokazalo efikasnim.

Funkcionalna depresija, ponekad zaista može zahtevati i lekove, ali često se može lečiti samo životnim promenama, psihoterapijom i mojim omiljenim melemom – sunčevom svetlošću. (Preporuka: obavezno pre svega posetite lekara da biste isključili medicinske probleme.)

Možda mislite da sam smešna što preporučujem sunčevu svetlost kao lek. Međutim,  Sunce obezbeđuje veoma važane sastojke u našem telu, posebno vitamin D, koji je koristan za poboljšanje raspoloženja i podizanje energije. Plus, priroda je lepa sama po sebi čak i kada vremenske prilike nisu, vreme provedeno u prirodi  prija vašem telu i duši.

Ne morate da živite sa funkcionalnom depresijom. Videćete da je makar i sa malo osmeha život dosta lakši, a osmeh se može proizvesti sa jako malo truda.

Depresija nije izbor – to je bolest. Psihički poremećaj. Posebno za one od nas koji su iskusili ozbiljnu, životno ugrožavajuću depresivnu epizodu, ovo treba da služi kao podsetnik da depresija ne mora uvek da izgleda tako. Može biti mnogo slabija, ali sa velikim uticajem na naš život.

Za sve one ljude koji idu iz dana u dan, pokušavajući da prežive, a koji ne shvataju da su depresivni – možda mislite da je to sve „normalno“ i da je tako kako je – ALI ne mora biti tako.

Život je pun radosti. Život je prelep. Da, ponekad je i težak. U stvari, često je težak, ali to ne znači da nema lepote u njemu. Moram proći kroz loše da bismo cenili dobro. A dobro postoji, ono je svuda oko nas. Pronađite dobro. Čak iako je to samo trenutak u prethodno užasnom danu, pronađite ga.

Ukoliko se i vi, kao i ja borite sa funkcionalnom depresijom i niskim samopouzdanjem, pokušajte da svakog dana napravite listu zahvalnosti. Pa makar na njoj bilo samo tri stvari. Onda pokušajte da napišete 5, pa zatim 10, a onda pokušajte da napišete što više možete svakog dana. Pronađite mantru koju ćete ponavljati sebi.

Osvešćivanjem dobrih stvari koje imamo u životu možemo promeniti svoju perspektivu o tome kakav je život. To nam može pomoći da sklonimo oblake koje stoje nad nama iz dana u dan.

Znam da sve ovo zvuči kao glupost. Pogledajte ovu devojku, govori o suncu i zahvalnosti. Ali kao neko ko ima bipolarni poremećaj, kao neko ko je bio hospitalizovan zbog suicidalnosti i kao neko ko je sve to prošao, ja verujem i znam da su ovi saveti korisni. Meni su bili korisni. Meni su i dalje potrebni lekovi, ali samo za one dane i trenutke kada sam malo „pokisla“. Pokušavam i podižem sebe na načine o kojima sam prethodno pisala.

Ne pomažu uvek. U početku vam se može činiti kao da ne pomažu, ali morate se boriti sa svojim mislima svakog trenutka kako biste suzbili one negativne. To je obična i jednostavna kognitivna terapija – imate lošu misao, proverite da li je ispravna ili pogrešna, a onda joj suprotstavite tačnu.

Ako naučite da to uradite, ako naučite da odgovorite glasovima u svojoj glavi, otvoriće vam se čitav spektar novih mogućnosti. I što je najvažnije, budite dobri prema sebi, kao što biste bili prema nekom od svojih najbližih da oni imaju sličnih problema. Da, teško je. Ali mi smo svoji najgori kritičari. Nemojte govoriti sebi ono što ne biste rekli sebi kao petogodišnjaku. Odgovarajte glasovima. Tražite dobre stvari. Budite zahvalni. Budite dobri prema sebi kao što biste bili prema drugima.

Autor: Kejltin Kalustian

Izvor:

The Mighty

Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Preuzeto sa:

www.Psihoverzum.com

Povezani tekstovi :

Malo o depresiji  koliko je zaista česta I još ponečem

Tuga ocaj ili depresija

O toeme šta je depresija I kako je razlikovati od sličnih stanja

Anksioznost I strah od ludila

Depresija I anksioznost idu ruku pod ruku veoma cesto . U ovom tekstu nesto malo o tome sta je anksioznost  I ponesto o tome sta mozete da uradite ako se borite sa njom

Joga I depresija

Link vodi na Youtub stranicu  na kojoj su naravno vezbe joge ali i kratak uvod o tome kada je tuga samo tuga a kada je u pitanju ustvari depresija

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom