O psihologiji ,kao  nauci i  psiholozima  postoje mnoge nedoumice i mitovi   a, samim tim ima i  pogrešnih  uverenja.  Mnogobrojni su razlozi za to .A,  knjige, mediji i Holivud su doprineli tome da se neki od mitova održe do danas –neki čak i učvrste.

jedno od  najrasprostranjenijih i u našoj kulturi i dalje duboko ukorenjenih shvatanja je da  psihologa posećuju samo oni sa kojima nešto ozbiljno nije kako treba. A, to  je prilično daleko od istine.Ali krenimo redom . :)

Čime se bave psiholozi

Na početku, možda će biti najbolje da razjasnimo čime se ustvari bave psiholozi.

Tačno je  da se izmedju ostalog, psihologija bavi i psihopatologijom kao i da postoje psiholozi  ili psihijatri  koji se bave psihoterapijom nakon što su   se za to dodatno obučili . Inače, obuka za psihoterapeute traje više godina, nakon čega je potrebno da prodje i period u kome se terapija radi uz superviziju mentora a, tek nakon toga psihoterapeut radi sam. I, već kada pominjem psihoterapiju , da li ste znali da je sastavni deo procesa pripreme za posao psihoterapeuta i to da i  onaj ko se školuje za ovo zvanje mora i sam da prodje terapiju?Za to ima više razloga a, onaj da je najbolji način da vidite kako je to biti "sa druge strane" je da kroz to prodjete sami  ali to nije  jedini niti najvažniji razlog.

Pored, psihoterapije, za koju bi se moglo reći da postoji kao vid lečenja postoji i savetovanje i trening životnih veština ili popularnije Life coaching.  Savetnici se bave različitom problematikom.  Sigurno ste čuli za neke od ovakvih savetovališta.  navešću neke od njih :  bračno  savetovalište,škole roditeljstva, savetovalište za mlade.

U savetovališta odlaze ne samo oni koji imaju neki problem sa kojim nemogu da se sami izbore, kao što su na primer brakovi koji prete da se rasture, već i oni koji žele da nauče nešto novo i da tako unaprede svoja znanja ali i poboljšaju kvalitet života. Tako na primer  škole roditeljstva posećuju i roditelji čija deca nemaju problema u ponašanju ili razvoju već jednostavno žele da nauče više o razvoju dece, vaspitanju ili da usvoje nove , bolje načine komunikacije.

Pored, svega psihologe možete pronaći u vrtiću, školi ali i na nekim manje poznatim mestima kao što su sportski klubovi, velike firme, na poslovima vezanim uz marketing.

Psiholozi mogu da predaju u školama ili na fakultetu ali i da se posvete istraživanju. I , naravno nezaobilazan deo poslova psihologa je i testiranje – od onog koji se radi pre nego što dete krene u školu, preko procene da li je neko sposoban za vojjsku do  testova ličnosti ili inteligencije.

Ko onda ide kod psihologa ?

Tačnije bi bilo reći , u kojim situacijama i u kojim stanjima bi poseta psihologu mogla biti od pomoći . Pre svega, psihoterapija ili savetovanje, zavisno od problema, se savetuje svima koji imaju neki problem. Pod, problemom se podrazumeva sve od fobija, anksioznosti do problema u partnerskim odnosima ali i u onim situacijama kada se suočavamo sa gubitkom voljene osobe,tokom i nakon razvoda,   ako je neko žrtva nasilja , nakon traumatskih dogadjaja, teških dijagnoza i sl.  

Ovde je ključna reč "problem " jer ovde se radi samo o tome da je po sredi problem a, probleme priznaćete imamo svi u životu.

Pored toga, na psihoterapiju odlaze i osobe koje  imaju psihičkih problema.Kao i kod bilo koje organske bolesti i one odlaze kod lekara , stim što u ovom slučaju  je to psihijatar kao specijalista. U velikom broju slučajeva uz  lekove ide i psihoterapija (ili bi barem tako trebalo da bude) i praćenje od strane psihologa. Ipak, važno je istaknuti da najveći broj osoba koje potraže pomoć i savet psihologa  nisu psihički obolele, narodski rečeno nisu "ludi " već samo žele da reše neki problem, nauče nove veštine ili da dobiju emocionalnu podršku.

Ko ne stigne do psihologa i zasto ?

Često, kada ljudi imaju problem razmišljaju ili po principu "mogu ja to i sam", "tu mi niko (što uključuje i psihologa ) ne može pomoći ili   "nije to ništa".  A, ako je u pitanju hronični stres  to je misao "samo još ovo "  pa ću da se odmorim, odem na odmor,pozabavim se time.

Tačno je, da se svi mi kroz život suočavamo sa nizom problema i izazova koje savladavamo kako najbolje znamo i umemo . U tome nam pomažu roditelji, rodbina i prijatelji  i to tako i treba da bude jer je to sastavni deo života.

Psiholog ili porodica i prijatelji

Psiholozi,  poseduju znanje i veštine koje mogu da pomognu što ne znači da je neko nesposoban da se sa problemima nosi – naprotiv. Jednostavno,  postoje situacije u životu, kao što su životne krize, kroz koje svi prolazimo ali koje po svojoj prirodi nadilaze trenutne kapacitete osobe da se sa njima nosi. 

Životne krize (gubitak voljene osobe u saobraćajnoj nesreći na primer )mogu biti poput cunamija – poklope vas svom snagom u sekundi i bez najave. Verovatno ćete nekako isplivati na površinu vodeći se  što instinktom za preživljavanje, što snagom volje ili uz pomoć podrške  prijatelja  ili poučeni iskustvima onih koji su sve to preživeli . Ipak, uz sve to  zar nebi bilo lakše da vam je neko dobacio uže ili pružio ruku da vam pomogne da se izvučete na površinu ?

Ovo uze može da bude u obliku saveta,učenja novih znanja i veština ili "samo " u vidu emocionalne podrške.

Možda se pitate, dok ovo čitate, kakvi su to ljudi kojima je potreban neko. koga će da

plate, da bi  ih saslušao ili ih "držao  za ruku ".Ponekad se radi o ljudima koji su sami na ovom svetu ali  u najvećem broju slučajeva to su obični ljudi, kao vi i ja, koji imaju porodicu i prijatelje a, odlučuju se da potraže ovakav vid podrške jer nežele da opterećuju  ljude oko sebe do kojih im je stalo, zato što se osećaju sigurnije kada uz sebe imaju nekoga kome je to struka isto kao što neki ljudi odlaze kod lekara da im protumače nalaz dok drugi  radije pročešljaju netom ili pitaju drugaricu.

Istine i zablude o psiholozima i onima koji ih posećuju

Često se, još uvek ,smatra  da su oni koji potraže pomoć slabi ili se bojimo da bi nas neko mogao etiketirati kao takvima, slabićima i nesposobnjakovićima, ili  kao  prolupalima  ili mnogo gore mogli bi sami sebi prikačiti takve etikete  jer čovek je ponekad sebi najgori kritičar.

Istina je,verovali ili ne , upravo suprotna. Potrebna je  doza hrabrosti, snage ali i zrelosti  da bi se pre svega priznalo samom sebi da imamo problem ali  i da bi se potražila pomoć.

Jedan od razloga za to su već pomenute predrasutde, strah od toga kako će na nas gledati drugi ako saznaju da smo bili kod psihologa ili daleko bilo kod psihijatra ali i naša uverenja povezana sa svim tim  da smo slabi, nesposobni, da nismo vredni da budemo voljeni . Pored, svega toga tu je još jedna grupa predrasuda vezana uz psihologe ili psihoterapiju.

Prva od njih, je da psiholozi a, posebno to važi za psihoterapeute i psihijatre, mogu da u momentu pročitaju kakva je ko osoba, da mu maltene sa vrata zavire u glavu i dušu ili još gore na licu mesta  okače etiketu . na sreću ništa od svega toga nije tačno. Tačno je da ima stvari koje se primete na prvi pogled kao što su držanje ili da li neko vodi računa o ličnoj higijeni ali to su stvari koje svi vide i mada se  sposobnost procene osobe razvija sa iskustvom svi to radimo uglavnom na nesvesnom nivou.

Što se zavirivanja u glavu i dušu tiče psiholozi bili psihoterapeuti ili ne i dalje nisu u stanju da čitaju misli , tako da ste što se toga tiče bezbedni.

Druga, takodje, veoma česta zabluda i  jedan od razloga zašto ljudi ne potraže pomoć, je strah da bi psiholog ili psihijatar mogao da potvrdi da "sa nama stvarno nešto ozbiljno nije kako treba".  Strah od  smrti, nestajanja i brisanja je jedan od osnovnih duboko usadjenih osećanja koje svi nosimo u sebi. A,  strah od "ludila" je  u tesnoj vezi sa  njim. Jer biti "lud" je u prenosnom smislu isto vid brisanja, uništenja onoga što jesmo  . Uz to je povezana i bojazan da nikada više nećemo biti isti, da ćemo biti odbačeni iizolovani ali i da ćemo izgubiti kontrolu – kontrolu nad svojim mislima i osećanjima ali i na osnovnijem nivou da nas mogu "zatvoriti", "zaključati " u ludnicu a, a, samo Bog zna šta će tada biti sa nama.Sve   ovo je više nego zastrašujuće.  Tačno je da postoji verovatnoća da zaista imate ozbiljan problem koji  zahteva i bolničko lečenje ali  kako često biva u životu -ono čega se bojimo  mnogo redje se ispostavi da je tačno .    Čak i da jeste istina, i da je problem ozbiljan bolničko lečenje  je retko kad neophodno a, i ako jeste to je ipak samo bolnica a, ne gubilište.

I , na kraju, psihoterapija se zasniva na poverenju i podršci tako da i ako u vama postoji "zjapeća crna rupa" psihoterapeut je poslednja osoba na ovom svetu koja će vam tu činjinicu nabiti na nos, ko će vas zbog toga prezreti, odbaciti ili osuditi . Ono što će se dogoditi je da će vas polako voditi   ka tome da se priblizite tom bolnom mestu u vama, da u njega zavirite i na kraju da i taj deo sebe ili prihvatite ili da    zalečite  deo duše koji je povredjen – koji krvari u vama možda godinama unazad.

Ovaj proces nije uvek ni lak ni prijatan ali imajte na umu da nećete biti sami i da ćete u svemu tome imati i pomoč i podršku  jer terapeut je tu da bi vam pomogao da ojačate sopstvene snage, da naučite nove veštine i da tako  osnaženi budete spremniji za nove ili stare izazove.

Life  coaching a, šta je to ?

I, na kraju reč dve i o Life  coaching-u.  Life coach je jedna od onih profesija koja do pre par godina nije postojala kao takva . Sve je popularnija i cenjenija posebno u razvijenim zemljama a kod nas je sasvim nova.Radi se  grubo rečeno , o  kombinaciji mentorstva i terapije čiji je cilj   razvoj osobe.  Life coach radi sa klijentom na ostvarenju životnih ciljeva,  pomaže dase promeni način razmišljanja, radi na strategijama prevazilaženja stresnih situacija ali isto tako podstiče i podržava proces sazrevanja i   konačno - ali ne i najmanje važno – pomaže da steknete višesamopuzdanja, vremena ili umeća.Predmet pažnje životnog trenera je budućnost osobe

Životni trener pomaže klijentu da prepozna uzroke svog nezadovoljstva i da odredi svoje ciljeve, a zatim ga neprekidno bodri i podržava u ostvarenju ovih ciljeva.

Za razliku od psihoterapije ne mora se raditi po principu oči u oči, već životni trener svoje usluge pruža i putem elektronske pošte ili telefonom. Seanse su često, znatno kraće i jeftinije ali zato učestalije.  

Već, kada pišem o Life coach-u  reč ve i o meridijanskim psihoterapijama ili  holističkom pristupu .  One se vode kao terapije ali su po svojoj  suštini mnogo bliže Life coach-u nego "klasičnim "oblicima psihoterapije .Zato ćete često kod praktičara ovih pravaca uz ime videti i ono Life coach .

Za psihologe, psihijatre, life coach-eve se kaže da su  objektivniji od porodice i prijatelja.Razlog  leži u tome što  su oni za razliku od prijatelja i porodice uvek i do kraja iskreni i pre svega objektivni, čak i u situacijama kada treba reći nešto neprijatno što složićete se nije u životu uvek slučaj.

Psiholozi i psihijatri  -obični ljudi ili supermeni

I da zaključimo  ako se slažete :) -  psiholozi, psihijatri i  psihoterapeuti su samo ljudi sa specifičnim znanjima i veštinama ali obični ljudi bez neobičnih moći. Imaju, porodice, decu, život i van kalcelarije ili ordinacije, svoje dobre i loše dane, može da ih muči alergija i grip, da ih boli glava, da imaju problema u braku, da su pod stresom i da im nije uvek do toga da su nekome "rame za plakanje ili još gore   da budu nečije „odlagalište“ emocionalno gotpada.. Uz sve to, nemaju ni "čarobni štapić " kojim rešavaju probleme ,već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, reše svoje probleme,  ili  kontrolišu svoje psihičke smetnje, bolje razumeju sebe i druge ljude i unaprede svoje psihološko funkcionisanje kao i kvalitet života.

Do nekog narednog pisanja, želim vam sreću i svako dobro

Jelena

Povezani tekstovi :

Ko su ljudi koji idu kod psihologa

Tekst o tome koja je razlika izmedju psihologa, psihijatra i psihoterapeuta, šta se radi kod psihologa i da li je neko lud ako kod psihologa ide. Zaista dobar tekst.

Izvor : psihoverzum.com

Pružanje pomoći druga strana medalje

Tekst o tome da pomagati i brinuti za drugoga ima svoje nagrede ali i onu drugu stranu kao i da postoje situacije u kojima nemožete da pomognete koliko god to želeli. U tekstu su ponudjeni i neki saveti šta u tim situacijama možete da uradite. 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom