Svet u meni

Afektivna vezanost ili nit koja spaja decu e roditelje

svetumeni | 12 Jun, 2018 21:06

Psiholozi često govore o tome kako je u najranijem detinjstvu potreba za sigurnošću i ljubavlju detetu potrebna isto tiliko koliko i hrana ili zaštita od mraza. To jeste tačno i upravo iz tog razloga Majka priroda se pobrinula da se ta veza između majke i novorođenog deteta brzo i lako uspostavi i tako obezbedi opstanak vrste. Zato , nije nikakvo čudo , što se majke često emocionalno vežu za još nerođenu bebu . Kako se približava vreme porođaja ta veza puna nežnih osećanja postaje sve jaća,. za to je između ostalog kriv i vaš mozak koji proizvodi sve više i više hormona oksitocina. On je poznat i kao hormon ljubavi. Njegova uloga je da potpomogne javljanje i jačanje te iskonske veze majke i njenog deteta a kod trudnica ima i ulogu da smanji stres prilikom porođaja. Kada se porodite vi ćete kao novopečena mama biti "preplavljeni" oksitocinom. A, pta je sa očevima ? Imaju li oni nešto slično “majčinskom instinktu” ? Verovali ili ne imaju ga. Nije tako retka pojava da se i kod očeva ljubav prema bebi javlja dok je ona još u majčinom stomaku mada se kod njih tada još ne luči oksitocin . Kod očeva se to dešava kada po prvi put ugledaju svoje dete ili ga uzmu u naručje Mnoge očevi budu zatečeni snagom osećaja koji ih zapljusnu tom prilikom jer se tome nikako nisu nadali .

Beba takođe uspostavlja vezu sa Vama još dok je u stomaku. Istraživanja su pokazala da bebino srce brže zakuca kada čuje majčin glas. Upravo zato, kada se rodi, beba se najprijatnije oseća pored svoje mame.

Međutim, oksitocin nije jedini hormon ljubavi.

Dopamin, koji je glavni "sastojak" osećaja zadovoljstva, takođe igra veliku ulogu u povezivanju sa detetom. Kada grlite, ljuljate ili hranite vašu bebu, i kod vas i kod nje se luči ovaj hormon. Dok vi uživate zahvaljujući lučenju dopamina, on za vašu bebu ima još veći značaj, jer doprinosi emotivnom vezivanju bebe za vas.

Sve ovo doprinosi da se roditelji ili staratelji emocionalno vezuju za svoju decu i imaju potrebu da ih zaštite..

Kada i kako nastaje ova veza ?

Kod nekih majki ova veza se javlja pri prvom pogledu na novorođenče i ta veza iz dana u dan postaje samo sve jača i dublja. Sudeći po knjigama, filmovima, internetu ali i duboko ustaljenom mišljenju to tako i treba da bude i jedino je ispravno . A, da li je baš tako ?

Činjenica je da svi imamo potencijal za to jedinstvenu vrstu ljubavi . Nekima je samo potrebno više vremena da bi stvorili veoma jake emocionalne spone sa svojim novorodjenim detetom .

Često su to majke koje su imale težak i iscrpljujući porođaj, ili su ga sasvim drugačije zamišljale.

Vreme je uz ljubav i brižnost onaj magični sastojak koji je potreban da bi se stvorila jaka, trajna i kvalitetna emocionalna veza između roditelja i prinove jer, koliko čudno moglo da zazvući ona je i pored sve svoje specifičnosti i jedinstvenosti ipak,samo veza dva bića i kao takva ona se stvara , razvija, jača i menja tokom vremena.

O tome da je i za razvoj afektivne veze između majke i deteta takođe potrebno vreme i da ona jača kada se u nju ulaže ne samo ljubavi već i truda i rada je nešto o čemu se retko govori. Da stvar bude gora u već pomenutim ,medijima, romanima i filmovima majke se gotovo uvek snažno vezuju za svoje bebe i to čim ih ugledaju a,sa onema sa kojima se to ne desi po pravilu nešto ozbiljno nije kako treba. Zato ne čudi da se mnoge majke osećaju zabrinuto ako odmah ne osete tu jaku povezanost sa bebom. Ovu zabrinutost često prati i osećaj krivićepraćane mislima „šta to nijeuredu samnom ?“ ili „kakva sam ja to majka ?“.

Ukoliko ste osetili ili pomislili nešto slično zaista, nema, razloga za zabrinutost niti za osećaj stida i krivice jer će se ova veza među vama pojaviti pre ili kasnije čak i tada kada su osećanja tuge i očaja tolika da niste u stanju ili nemate želju ni da uzmete dete u naručje.

Pokazalo se kao najbolje, da date sebi vremena ne samo da se izbirite sa svim osećanjima koja su Vas preplavila već i da pružite sebi priliku da se odmorite, pronađate svoje tačke oslonca ali i da zaista upoznate svoju bebicu .

Dolazak novog člana porodice, koliko god on dugo i željno očekivan uvek je povazan i sa velikim promenama. Za majku taj period je iscrpljujuće, prilično stresan i veoma zahtevan tako da nije retko da se jave osećanja tuge i preplavljenosti .

Afektivno vezivanje između roditelja i dece je plod ljubavi, brižnosti i nege. To je kontinuiran proces, i specifičan je za svaku porodicu.

Pazi razmazićeš je!

Kada govorimo o emocionalnoj vezanosti majke i deteta u prvim danima i mesecima nakon rođenja, sigurna sam da ste čuli i onu tezu da ako bebu ćesto mazite, nosite na rukama da to nikako nije dobro jer će se beba navići na "ruke", da će postati razmažena, nesnosna, nasamostalna i slično .

Istina je sasvim drugačija. Moglo bi se čak reći da se radi o jednoj vrsti paradoksa, barem kada se stvari gledaju površno , jer jaka emocionalna veza majke i deteta bazirana na ljubavi, prihvatanju i poverenju ne vodi u zavisnost već upravo suprotno u samostalnost.

Sem toga dokazano je da ukoliko nosite bebu na rukama ili je držite na grudima tako da postoji Kontakt Vaše i bebine kože to doprinosi da se stvori i pojača veza među Vama. Zato grlite, nežno ljuljuškajte svoju bebu . Dojite ukoliko možete. Vaše telo ispušta hormone koji dovode do opuštanja ali i na pojavu osećanja ljubavi i zadovoljstva kod oboje. Pevušite joj i pričajte joj što češće.. Iako vas ne razume, pričajte joj šta radite, na šta mislite, kako se osećate. Potrudite se da upoznate svoju bebu i ubrzo će se taj trud biti nagrađan i prvim osmesima.

Ukoliko je ova veza jaka i stabilna dete se oseća sigurno, voljeno i zaštićeno kada je majka u blizini . Dete to pokazuje izrazima sreće i nežnosti i strahom kada je odvojeno od majke.Takodje, dete će aktivno tražiti zaštitu u majčinom zagrljaju kada se nadje u nepoznatoj situaciji, kada je uplašeno, uznemireno i tužno.

Šta sve utiče na to kakva je veza majke i bebe ?Mnnogo je faktora koji uttiču na to koliko lako će se uspostaviti jaka emocionalna veza između majke i bebe kao i na to da li će ona biti kvalitetna i dugotrajna. neki od njih vezani su za osobine same bebe . neku decu je naprosto lakše zavoleti to su one bebe koje su po prirodi smirene, retko plaču a, ako i plaču lako ih je utešiti , imaju uradan ritam spavanja, dobro jedu uživaju kada ih dojite , vole da se maze i slično . Sa ddruge strane tu su bebe koje puno plaču, neutešne su i teško ih je smiriti , teško se uspavljuju , san je neredovan i kada i spavaju to je kratko i plaču čim ih spustite u krevetac, ne sisaju ili su veoma izbirljiva kada je hrana u pitanju. Pored toga, neka odojčad su preosetljiva na zvuk, svetlost ili druge stimuluse iz okoline . U tim slučajevima majke uglavnom imaju potrebu da zaštite svoju bebu pa se ponekad čini da su ih razmazile.

Druga grupa faktora vezana je za majku i njenu osetljivost i sposobnost da prepozna i da na adekvatan način zadovolji potrebe odojčeta. Tu se prvenstveno misli na njenu osetljivost za potrebe deteta kao i na sposobnost da prepozna šta je to što beba prvenstveno plačem pokušava da saopšti. Da li je gladno, mokro , ili ga nešto boli. Da li je samo umorno i razdražljivo ili se zbog nećeg ljuti ili traži samo malo pažnje i majčinu blizinu.

Dobra vest je da se ove veštine uče i da će Vam vremenom biti lakše ako ne i sasvim lako da prepoznate i protumačite bebin plač i njene geste.Isto kao što će i sve ostale aktivnosti vezane za brigu oko bebe kao što su kupanje, hranjenje i presvlačenje postati rutina koja Vam više neće biti strana ili čak i zastrašujuća . Tada, će Vam biti lakše da procenite šta je detetu u kom trenutkku potrebno i kako da te potrebe zadovoljite.

Izuzetno su važni međusobni odnosi supružnika , kao i očevi osećaji prema detetu, koji utiču u velikoj meri ne samo na kvalitet majčinske odnosa prema detetu već i na celokupan emocionalan razvoj deteta. Pokazalo se da ocevi koji su želeli da imaju dete mogu da razviju daleko kvalitetniju vezu sa detetom .

I na kraju ne treba zaboraviti da Odnos majke i deteta zavisi i od odnosa u porodici kao celini, odnosa među supružnicima ali i od imovinskog stanja kao i pomoći i podrške koju dobija jer sve to direktno utiče na to koliko se ona oseća sigurnom, zbrinutom i zaštićenom u porodici ali i u široj društvenoj sredini . Sve ovo postaje još važnije kada se radio hronično oboleloj ili deci ometenoj u razvoju jer iskustva pokazuju da je tada posebno u prvim godinama života potrebna dodatna pomoć i podrška kako roditeljima tako i njihovoj deci .

Ukoliko je majka izložena pritiscima, ako izostane pomoć i podrška i ako ona nemože da se izbori sa situacijom koja joj je preteška, ona može prikriveno ili otvoreno odbacivati dete ili može imati agresivna osećanja prema njemu . Ovo je jedna od tabu tema o kojoj se ne govori . Ukoliko imate ovakva osećanja niste monstrum već samo neko ko se našao u izuzetno teškoj životnoj situaciji u kojoj nezna kako da se snađe i izbori ne samo sa sopstvenim osećanjima već i sa oćikivanjima sredine, lošim materijalnim stanjem i ko zna sa čim sve ne. A upravo u toj situaciji majci je potrebno razumijevanje, podrška i pomoć pre svega porodice, šire društvene sredine ali i stručne osobe. Tada je potreban neko ko će moći pre svega da je razume i kojoj će ona moći da poveri svoje misli i osećanja bez straha od osude. Tu je presudna uloga oca i šire porodice koja će biti tu za nju. Saznanje da je dete slepo ili da je teško slabovito uglavnom pogađa sve članove porodice tako da je pomoć i podrška potrebna svima njima u većoj ili ^{manjij meri.}