Svet u meni

More lepo i strašno u isti mah

svetumeni | 04 Jul, 2017 22:27

Veliki broj dece voli vodu. Ona vole da gaze po baricama, da se njome igraju kada peru ruke, da se leti prskaju. Da je voda na neki način dečije prirodno stanište ukazuju i iskustva ruskih naučnika koji su vršili poroðaj u jednoj vrsti kada. Naime, oni su učili bebe od samog roðenja da plivaju i budu u vodi. Sva deca su naučila da plivaju i pre nego što su prohodala. Što je još zanimljivije deca nisu ispoljavala nikakav strah od vode, već su naprotiv rado boravila u njoj.

Jedna od novijih američkih studija upozorava da bi roditelji trebalo da budu oprezni kada uče decu da plivaju. Naime, oni su ustanovili da je i za ovaj vid učenja potrebno da deca dostignu odreðeni nivo psihofizičke zrelosti. Deca koja pre vremena nauče da plivaju u potpunosti gube svaki strah od velikih vodenih površina. Meðutim, u tome leži skrivena opasnost jer dete usled nedovoljne fizičke zrelosti i neadekvatnog poimanja snage i svih opasnosti koje krije more, kao i loše procena svojih mogućnosti, lako može da doðe u životno opasne situacije. Podaci iz SAD ukazuju da je upravo davljenje jedan od vodećih uzročnika smrti dece mlaðe od četiri godine. Roditeljima, vaspitačima i svim drugim osobama koje čuvaju decu na plaži, se zbog toga savetuje da nikako ne ostavljaju decu bez nadzora ni na nekoliko minuta jer svaka nepažnja može biti fatalna, za decu bez obzira znaju li ona ili ne da plivaju.

Moguć nedostatak straha kod male dece ne bi trebalo da bude pokriće odraslima de deci usaðuju strah od dubine. morskih životinja i slično.

Strah od mora je jedan od strahova koji se kod većeg broja dece javlja u odneðenom uzrastu. On se najčešće pojavljuje kod dvogodišnje dece i primer je strahova od prirode i prirodnih pojava.

Psiholozi koji su istraživala ova strahovanja došli su do zaključka da kod dece postoje predispozicije za javljanje ovakvog straha, a da je njegovo ispoljavanje i pojava direktno povezana sa uslovima u kojima je dete prvi put upoznalo more.

Ukoliko se pojavi, on se savladava postupnim privikavanjem. Izvesno je, meðutim, da je nekoj deci potrebno više vremena da bi ga se oslobodila. U tom procesu odrasli imaju presudnu ulogu. Od načina kako će se postaviti prema ispoljenom strahu, od njihovog strpljenja i taktičnosti u mnogome zavisi koliko će taj proces trajati. Preuranjeno nagovaranje deteta da uðe u vodu ili neprijatna iskustva u vodi kao što je naglo propadanje u duboku vodu, hladna voda, veliki talasi koji su preklopili dete, neprijatan i iznenadan dodir nekih morskih stanovnika ( morske trave, riba, meduza) sve to samo produbljuje postojeća strahovanja.

Prilikom savladavanja ovog straha mogu da pomognu igre u pesku blizu vode ( onoliko blizu koliko dete može da istrpi bez straha), skupljanje kamenčića interesantnih oblika, školjki, bacanje kamenčića u vodu, donošenje vode za bazenčić i slično. aktivnosti.

Pored toga igranje vodom može da ima i edukativnu ulogu. Starije dete kroz igru može da nauči ponešto o fizičkim zakonitostima. Ona takoðe omogućava detetu da uvežbava sipanje i presipanje, podstiče opažanje, uviðanje i mišljenje. Boravak na moru, šetnja obalom, plovidba brodom pružaju mogućnost za saznavanje i to ne samo posmatranjem već i razgovorom izmeðu roditelja i deteta. Na primer dok boravi na moru dete ima priliku da usvoji mnoge pojmove koji su mu u gradu daleki i nedovoljno jasni. Pomenimo samo neke od njih: pučina, žalo, sidro., pramac, mol, luka. nazivi biljaka i životinja koji žive u vodi ili karakteristični za primorje.