Svet u meni

Leto je na izmaku I škola tek što nije počela . Za neke će za koji dan to biti prilika da sednu u školske klupe po prvi put . Za one starije 1. Septembar  je takodje poseban datum. To je vreme kada će videti drugare od kojih neke nisu videli duga dva meseca ali I prilika da  možda ponovo susretnu I one kojima se nikako ne raduju. Škola je mesto za učenje, druženje, mesto za sanjanje I razočarenja , tamo se često po prvi put zaljubimo ali I mesto na kojem ima I strepnje, treme I nemira.

Za roditelje to je vreme kupovine školskog pribora, garderobe I drugih sitnica za školu.  Sve to zahteva prilično žongliranja,  koja ne ide bez jurnjave,  čekanja u redovima za udžbenike  a, to sve  naravno prati I neminovno rastezanje kućnog budžeta  što opet čini da ljudi  postanu napeti I nervozni . A, ukoliko se radi o djaku prvaku tu  su sva ona pomešana osećanja koja polazak u školu prate. Radost I ponos jer je dete veliko. Briga koja se krije iza svih pitanja koja brinu roditelje, bake I dete a, svode se najčešće na neka od sledećih:Kako će se mališan snaći u novoj sredini ,  da li će  moći da prihvati nova pravila, da li će mu se učiteljica dopasti. Hoće li ga druga deca prihvatiti , hoće li  uspeti da pronadje sebi društvo ..i mnoga druga .

Kako pripremiti djaka prvaka za polazak u školu?

O pripremi za polazak u školu, kada se radi o  djaku prvaku trebalo bi razmišljati mnogo pre prvog septembra ali ni sada nije prekasno  da se pomogne detetu da   početak novog poglavlja u njegovom životu bude lakši. Jedan od načina da se to uradi je da se  detetu približi škola  što je više moguće.

Ono što je nepoznato je izvor nemira, strepnja pa i straha. Kada saznamo više o onome šta nas očekuje, bez obzira šta je to, često se osećamo manje napeto i uznemireno . Isto je i sa decom. Preporučljivo je dete odvesti u školu, pokazati mu gde će mu biti učionica i kako ona izgleda ako je moguće  objasniti da će kao i u vrtiću preulaska u učionicu morati da skine jaknu , , pokazati gde će je ostaviti , gde je toalet   ali i gde se deca igraju.

Deci , kao uostalom i svima nama, je lakše da nauče i razumeju nešto novo kada imaju sa čim da  povežu te nove informacije. Predškolsko je sada obavezno godinu dana pre škole a,  iskustva koja je tamo steklo , posebno ako su pozitivna  je nešto na čemu možete graditi priču o tome šta sve dete može da očekuje u školi. Pričajte mu o tome kako izgleda čas po čemu se razlikuje od vrtića ali i šta je sve slično kao i u vrtiću. Ono što je jako važnoje da dete stekne sto realniju sliku o tome šta ga očekuje. Gledanje stvari sa vedrije strane je dobro . Bojenje sveta samo u ružičastenijanse je već nešto drugo  i uz svu dobru nameru ishod često ne bude dobar. Zato nema ničeg lošeg ako dete zna da će  u školi sigurno naći dobre drugare ali da će verovatno biti i onih sa kojima se neće slagati, da će biti stvari koje će voleti da uči ali i onih koje mu se neće dopasti kao što je bilo u vrtiću, kao što je mami i tati na poslu.   Priča o tome kako je vama bilo u školi isto može da bude od pomoći a, pored toga ako dete voli priče moglo bi mu ne samo biti zanimljivo,i zabavno već je to i prilika da kvalitetno provedete vreme sa svojim detetom.

Naravno, nebi valjalo ni od škole, učitelja, nastavnika, direktora ili psihologa pravitiBabaroge –što se još uvek radi najčešće iz najboljih namera. Problemi ako postoje se ne mogu rešiti zastrašivanjem. Strah može, doduše da potisne neko neželjeno ponašanje ali to rešenje je  loše i kratkotrajno .

Sem toga, škola sama po sebi može da bude zastrašujuća sama po sebi a, ukoliko   je dete i pre polaska u školu iskazivalo nesigurnost, plašljivost, i imalo druge strahove, na primer od životinja ili od nepoznatih ljudi početak škole može da dovede i do  pojave  školske fobije. . Škola može, tada,  da bude samo okidač za nastanak nove fobije.  Fobiju treba razlikovati od uobičajene strepnje zbog polaska u školu. Fobija se može prepoznati ako dete ima simptome poput bolova u stomaku, bledilo, pojačan rad srca...

Pored toga što decu nikako nebi trebalo zastrašivati  školom izjavama tipa "to tako nećeš moći u školi",  nije dobro porediti ih sa braćom, sestrama ili drugarima, . Najbolji način da ohrabrite dete I ulijete mu malo dodatnog samopouzdanja je  da im kažete kako imate vere u njih, da ste sigurni da će se snaći jer su pametna,  sposobna I slično . Svako od nas ima svoje jake strane i  dobre osobine – ukažite na njih.

 Šta još možete da uradite kako bi ste pripremili dete za školu ?

 Pre svega pronadjite način da se izborite sa sopstvanom  napetošću . Uznemirenost je jedno od onih osećanja koje je kao i radost i smeh prilično zarazno pa ga možete preneti i na druge pre svega na dete. A, opet, strepnja i briga su deo života baš kao što je radost i smeh. Zato , nema ničeg lošeg,naprotiv  ako sa detetom popričate i o tome kako se vi osećate zato što treba da podje u školu . To je ujedno i prilika da i dete vama kaže šta ono mislii oseća. Imajte na umu da je deci tog uzrasta teško da pričaju o svemu tome jer im često nedostaju reči kako bi opisala svoje misli iosećanja tako da će im trebati pomoć da se izraze. Papir i bojice vam mogu biti jak saveznik u tome. I naravno, ako ste napeti iz nekog drugog razloga recite to da dete nebi pogrešno protumačilo stvari.

Jedan od uobičaenih saveta koji možete da dobijete je da bi dete pre polaska u školu trebalo da stekne neke radne navike kao što su spremanje igračaka i slično .  Roditelji nebi trebalo  da  odradjuju stvari umesto njih. Veoma je važno da deca završe započeto, bilo da je to igra, neki zadatak ili aktivnost jer se na taj način pripremaju za vreme kada će morati da urade domaće zadatke ili da nauče lekciju i kada im se ne uči. Pohadjanje vrtića može u velikoj meri da pomogne u tom smislu  . Već, kada smo kod znanja i veština, roditelji se često pitaju da li treba da dete uče da čita i piše. Ukoliko dete pokazuje interes i ako se to radi na način primeren uzrastu deteta svakako , zašto da ne.  Potpun odgovor je nešto drugačiji i glasi da za tim u stvari nema potrebe i da nije obavezno. A, opet , imajući u vidu da veliki broj dece danas pre škole zna da čita i piše, barem malo,povlači iza sobom pitanje kako će se dete osećati ako se ispostavi da samo ono to ne zna ?I I ovo se može razrešiti dobrom pripremom stim što uvek treba imati u vidu da nisu sva deca ista i da nema univerzalnog rešenja. Za neku decu je muka ako nisu barem medju najboljima bez obzira štoim vi uporno govorite kako to nije bitno .

Pripremanje prostora u kojem će dete moći da radi I uči je takodje deo pripreme za  školu.

 Već. Kad smo kod kupovine, ona su ta koja kreću u školu pa bi bilo I lepo I koristno da budu uključena u kupovinu I odabir stvari – kako onih  koje su direktno vezana za školu tako I za one koje bi inače morali da kupite jer su patike postale premale a nogavice se nekako skupljaju I bez pranja.

Da li se za školu pripremaju samo prvaci ?

Do sada smo pričali o prvacima i kako njima pomoći da početak školovanja počne na pravi način. Ono o čemu se manje govori je kako pomoći deci koja su  već napravila taj prvi korak  prošle ili neke druge godine . Neki od saveta su isti. Uključite dete u aktivnosti koje su vezane za  pripremu svega što treba da se kupi za školu. Prepustite detetu da odluči šta želi da mu kupite u meri u kojoj je to moguće pa makar se to svelo na boju sveske, majice i olovke. Kada škola počne ohrabrite dete da vam  ispriča kako je bilo u školi i to ne samo šta je učilo ili šta je odgovaralo već i šta mu se lepo i manje lepo desilo u školi. Nemojte forsirati stvari posebno ako imate adolescenta u kući .

Ukoliko je vaš djačić sada već toliki da je vreme za srednju školu  ili se radi o promeni škole  ohrabrite dete da sazna više o školi u koju će ići posebno ako postoje neka nova pravila ili je organizacija drugačije . Ovo posebno važi kada  dete treba da nastavi školovanje u drugom mestu . tada, pomaže ako se za taj prelazak pripremite na sličan način kao i kada je dete kretalo prvi put u školu . Način će naravno bitidrugačiji jer je dete starije ali suština ostaje ista.

Postoji li još ponešto što se može uraditi?

 Iskustva pokazuju da se PEAT pokazao kao veoma uspešan u  otklanjanju napetosti  pred kontrolni i odgovaranje,  kod straha od odvajanja, kontroli   besa,umanjuje   stres , pomaže kod osećanja krivice koji se javlja kod dece koja su sklona perfekcionizmu i postavljaju sebi previsoke ciljeve,  kao i kod  ADHD. Takodje, može da se primeni kada je dete izloženo zadirkivanju i drugim oblicima nasilnog ponašanja .Indirektno, može pozitivno da utiče i na školsko postignuće tako što otklanja trenu i pritisak koji se javlja kada postoji strah da se ne pogreši. Koristan je i u situacijama kada postoji  otpor koji se javlja u vezi nekog predmeta ili aktivnosti. Mogućnosti primene su velike a, tehnike se lako uče i za razliku od EFT-a retko se javlja osećaj da se radi nešto smešno i blesavo tako da je primena i sa te strane lakša.

I na kraju,  bio u pitanju prvačić ili školarac sa dužim stažem ,o polazku u školu , bi trebalo  razmišljati kao o svečanosti a, praznici su vreme za slavlje  pa i ovaj dan bi bilo lepo isto tako proslaviti .,  Nemora, to biti torta može i skromnije ako vam je novčanik naglo izgubio na debljini  ali ono što je bitno je da duh slavlja i radosti ostane. Umesto torte, možete zajedno umutiti palačinke, napraviti kolače, napraviti i pustiti zmaja u prirodi, pogledati film ili predstavu, kupiti igračku , knjigu ili nešto sasvim drugo  važno je jedino da svi , cela porodica učestvuje i uživa u tome.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom