Svet u meni

Osobe koje pate od  anksioznog poremećaja ponekad imaju utisak kao da  će svakog trenutka "eksplodirati" ,kao  da gube razum ili da će doživeti nervni slom.  Uz anksiozni poremećaj  idu i problemi sa pamćenjem i koncentracijom tako da vam se može učiniti da nemožete da mislite kao pre. Uz sve to anksioznost često ide ruku pod ruku sa depresivnim simptomima   pa kada se sve gore napisano uzme u obzir nije retko da se čoveku može učiniti da pati od ozbiljnog mentalnog poremećaja.

Ovde nećemo pisati o tome da ako zaista patite od depresije a, uz nju se nakačila i anksioznost kao što prečesto biva , da su stvari ozbiljne  i da nije sramota potražiti stručnu pomoć.

Ovom prilikom  pisaću još malo o anksioznom poremećaju i o tome šta sve možete da osetite kao posledicu istog ali i o tome da u velikom broju slučajeva mada vam se tako može činiti najverovatnije ne gubite razum već imate problema sa ovim poremećajem koji se budi rečeno na samom početku leči . Druga, stvar koju želim da naglasim je da anksiozni poremećaj nije isto što i mentalna bolest ili srpski budi rečeno niste ludi.

anksiozni poremećaj  bi mogao da se posmatra i kao vrsta preosetljivosti. Neki ljudi su preosetljivi na  neke namirnice a, drugi su postali preosetljivi na dogadjaje iz okolinne. Uzgred, budi rečeno ako ste postali preosetljivi, razdražljivi i  napeti a, uz to imate i sstomačnih tegoba vredelo bi razmisliti i o tome kako se slažete sa glutenom . verovatno nije jedini krivac ali ako je u pitanju alergija ili preosetljivost na gluten i to može da igra ulogu u ovoj priči  a, da toga niste ni svesni.  ali vratimo se anksiozbnosti .

Uloga straha i uznemirenosti je ta da nas blagovremeno upozori da smo u opasnosti kako bi mogli da se odbranimo ili pobegnemo . Nevolja nastaje kada se umesto, poslovičnog medveda iz šume koji nas zaskoči na horizontu  pojavi nešto sasvim drugo a, mi to protumačimo kao opasno i  uzmenirujuće. Jednostavno postajemo preosetljivi  što ne znači ni da je neko odlepio ako se tako oseća niti da je "plašljivko " i "mamina maza". Pre bi to moglo da se protumači kao "tanjenje" živaca usled hroničnog stresa na primer .

Ali vratimo se na početak . :) 

Šta je to anksiozni poremećaj  I kako se  ispoljava

Podsetimo se prvo šta je   to anksiozni poremećaj . Anksiozni poremećaj je stanje koje se karakteriše osećajem teskobe,uznemirenođću, uplašenošću ,  koji ide od blagog straha sve do panike,  koju  prate psihomotorni  nemir (telesni napetost ) i unutrašnji nemir. Najčešće ova napetost i  strepnja  nije  direktno  povezana sa  nekim dogadjajem ili osobom .

I da stvari nebi bile jednostavne uz anksioznost idu i fizički simtomi kao što su to lupanje srca, slabost, znojenje, osećaj da se nema dovoljno vazduha. Od mentalnih simptoma pored već pominjanih problema sa  pažnjom i koncentracijom ,  često su prisutni problemi sa spavanjem <<(teško uspavljivanje, budjenje noću koje je praćeno uznemirenošću), mogu se javiti još i uznemirujuće misli koje se mogu pojavljivati povremeno a, mogu biti  blago uznemirujuće,  neuobičaene ili veoma uznemiruće pa čak i bizarne.   Uz sve to mogu se javiti  misli koje se nameću i o kojima nemožete da prestanete da razmišljate (opsesivne misli  ). Ovde se  prvenstveno misli na onakve misli koje nam se vrte po glavvom kada smo pod stresom. Na primer stalno mislimo o poslu koji nas čeka ili o poslednjim sukobu sa devojkom ili šefom.  Takodje, može vam se činiti da se gubite, da gubite kontrolu nad sobom svojim mislima ili svojim telom. Osećaj napetosti koji ide do nivoa kada se čoveku čini da će svakog trena "eksplodirati " nimalo ne pomaže.

Gubim li ja to razum ?

 Osobe koje pate od anksioznosti često sebi postavljaju bašovo pitanje..   Zašto se to dogadja? Šta izaziva taj osećaj ? ,

 Rekli smo da anksioznost prati osećaj teskobe, "plutajućeg" straha  a, uloga straha je da nas pripremi za ono šta nas očekuje da nas zaštiti od opasnosti. Amigdala je centar u mozgu koji ima baš tu ulogu da posmatra i da podigne alarm za uzbunu  kada uoči opasnost. A, kada podigne uzbunu aktivira se složeni biohemijski mehanizanm,  a, jedna od nuspojava svega toga je da nam postaje znatno teze da racionalno , "hladne" glave promislimo o onome šta se dešava i reagujemo na to na adekvatan način.  

Razlog za to je prilično jednostavan. Majka priroda se pobrinula da u slučaju opasnosti reagujemo brzo kako bi se spasli i preživeli  umesto da stojimo mirno i razmatramo ttrezveno koje bi to diplomatske metode bile najbolje da se primene kako bi  već opisani Medjed odšetao svojim putem umesto da se malo poigra sa nama. Umesto toga noge same rade i pre nego što shvatimo i proanalizirano koja je to podvrsta medveda bezimo koliko nas noge nose.

I upravo zato što   je odgovor na stres automatski osoba pod stresom se oseća uznemireno, napeto i uplašeno a, da pri tome ,nije u stanju  da uvek pronadje uzrog svog stanja i da ga racionalno objasni ili da staloženo, razmisli o onome šta se dešava  .

 Kada je neko pod stresom mišljenje je otežano  a to može biti dovoljan razlog da osoba počne da razmišlja kako sa njom nešto nije uredu. Što više stresa, to više anksioznosti a, što više anksioznosti to stvari gore izgledaju a, tada ni panični napad nije daleko .

na svu srecu kada stresni dogadjaj prodje,amigdala se smiri, nivoi hormona  stresa opadaju, i na kraju racionalno mišljenje se vraća  u svem svom sjaju a, uz njega najčešće nestaju i misli o tomme kako  gubimo razum.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg možete misliti da gubite razum.  Slično kao i  što je prethodno opisano i ovde je stres glavni grivac. Razlika je u tome što se ovde radi o dugotrajnom hroničnom stresu.  U prvom slučaju imamo stresni dogadjaj koji dodje,   poremeti normalno rasudjivanje i na kraju posle relativno kratkog vremena ode i stvari se vrate u normalu. Hronični  stres na nesreću nije tako uvidjavan " i ne odlazi brzo tako da i napetost i uznemirenost koju prouzrokuje traju znatno duze a, sa njima i misli o tome da gubimo razum mogu duze da traju . I, da stvar bude još malo zapetljanija , samo razmišljanje o tome da se gubi kontrola nad mislima ili telom sama po sebi doliva ulje na vatru stresa i pojačava ga. Naravno, što je stres jači, reakcija je jača i teže je prekinuti taj krug i vratiti se u normalu. Ipak, utešno je znati da kada se  nivoi stresa smanje i    stvari se vraćaju na norrmalu  baš kao i kod akutnog stresa jedino što je u ovom slučaju potrebno više vremena.

samo razmišljanje o tome da gubite razum je zastrašijuće  ali nije znak da zaista gubite razum ili da nešto nije uredu  sa vašim umom, dušom ili mozgom.  Veliki broj ljudi koji su pod hroničnim stresom i  pate od anksioznosti  imaju ovake misli .

Šta  možete da uradite kako bi pomogli sebi?

Ako su misli o tome da ludite, da gubite razum povezane ssa stresnim situacijama i povezane sa  anksioznošću  veoma je važno prepoznati da se radi samo o tome.

Tada , uradite sve što možete da biste se smirili  i opustili svoje telo a,kada se vaš um i vaše telo smire prestaće i ovakve misli . 

Imajte na umu da je ponekad potrebno dosta vremena da  se ovo postigne posebno ako se radi o nagomilanom stresu .  Utešno, je  ipak znati da će do smirenja i opuštanja doči a, ako su  misli o tome da se gubi razum prouzrokovanje stresom one će takodje proći.

Kao što smo rekli veliki broj ljudi koji pate od anksioznog poremećaja imaju ovakve misli . I one same po sebi nisu razlog za brigu. Ono što jeste problem je što  anksioozne osobe mnogo više razmišljaju o tome i onda kada nisu pod streso m što je priznaćete sasvim razumljivo .

Kako pomoći sebi 

Najbolji način da se sa ovakvim mislima izborite je da smanjite nivo stresa i da naučite da se

borite sa njim. Mnogo je toga što možete da uradite da bi ste se uspešno borili sa stresom. Neke od ideja možete pronaći na sledecem linku .

Rekli smo , da je veoma važno prepoznati da se radi o  anksioznosti, strahu ili napadu panike. Možda se pitate zašto je to važno ? Zato što , kada znate  ko vam je  pravi neprijatelj,  lakše ćete doći i do pravog  načina kako da se sa njim i izborite. U ovom slučaju to znači da ako ste svesni toga da plitko dišete  kada ste uznemireni   kada se to desi možete da pomognete sebi tako što ćete  početi da radite vežbe disanja.Dva primera imate u   tekstu „Kako protiv stresa“ (na prethodnom linku) ovde navodim jos jednu .

headingAbdominalno disanje

4-5 dubokih i pravilnih udisaja i izdisaja bitno uteče na smanjenje napetosti.Prvo treba napraviti kraći test: stavite jednu ruku na grudni koš, drugu na stomak i  pratite koji se od dva navedena dela  tela više pomera pri disanju.Vrlo verojatno je pomeranje vrlo površno, a dio koji se neznatno  više pokreće je grudni koš. Duboko abdominalno disanje donosi puno  više  kiseonika u pluća, nego naše  oubičaeno površno disanje, time se indirektno poboljšava cirkulacija i mozak dobia novu količinu "sveže" krvi obogaćene kiseonikom.

• Sesti uspravno u stolici, stopala neka su oslonena na podlogu, a leđa udobno poduprta.

• Staviti ruke na svoj stomak i grudni koš. Pokušajte da udahnete tako da se prvo podigne ruka koja je na stomaku . Mirno i polako udahnuti na nos, pustiti da se stomak  napuni vazduhom,dok god osoba udiše.

• Kad se stomak "izboči" preći na punjene grudnog koša vazduhom.

• Izdah se izvodi na usta, obrnutim redosliedom. Prvo izlazi vazduh iz grudnog koša, a tek onda iz stomaka .

• Kako se izdiše  potrebno je opuštati ramena, i ostatak tela .

Kad postanete  spretniji pri izvođenju dubokog abdominalnog disanja, probajte nakon udaha da zadržite dah oko 4 sekunde. Izdah neka trae dvostruko duže od udaha.

Napomena:

Možete brojati do 4 -5 dok  udišete i 5 dok izdišete u početku. Ukoliko se desi da izdisaj spontano postane duži dopustite da se to desi. Drugi  način je taj da  pronadjete ritam koji vama odgovara na početku i da se jednostavno  prilagodjavate sami sebi . jer osnovni cilj je ne samo da dobijete kiseonik koji vam je potreban i da se pri tome i smirite već isto tako da vam bude prijatno a, ne da disanje bude izvor neprijatnosti .

Afirmacije i rečenice koje smiruju duh

Još jedna jednostavnih trikova koji mogu da pomognu   u ovakvim situacijama ,    je i da izgovarate u sebi ili naglas ako ima uslova za to i one rečenice koje vas umiruju . To mogu biti afirmacije tipa sve će biti dobro, smiri se, opusti se, tvoj um je smiren, to je samo strah, proćiče  i slično ..

Šta još možete da uradite

Ono što je problem sa većinom uobičaenih načina borbe protiv stresa  je  da vi u stvari retko dolazite do trajnog razrešenja problema jer problem u suštini najčešće nije sama situacija koja kod vas dovodi do napetosti , zeblje, straha ili panike već je ključ upravo u onome što osećate u toj situaciji .

Dozvolite mi da objasnim na primeru. Imate nezgodnog sefa  kojem čini se šta god i kako god vi radili uvek nešto nije kako treba . Vama to smeta i čim ga vidite onako  kako se približava vašoj kancelariji sa papirima u rukama  vama, već nije dobro jer očekujete nevolje kojih najčešće i bude. I dok se sef svi više peni, vama je sve gore  srce vam lupa, znojite se ,  počinje da vam dumbara u glavi, teško dolazite do daha  i počinjete da se pitate hoćete li  se vi srušiti mrtvi tu šefu pod noge ili ćete ga zadaviti samo da već jednom zaćuti i ostavi vas na miru. Vaš kolega iz susedne kencelarije ima isti problem . Isti šef pa nije ni čudo . Razlika je samo u načinu na koji kolega sve doživljava. On „  na jedno uvo čuje na drugo pusti „ i kako  šef izadje zaboravi i da je ovaj bio tu.  

Situacija je ista. Reakcije su drugačije. Pri tome da ne bude zabune nema ničeg čudnog ili strašnog ako ste se prepoznali u prvom primeru. Savršeno  ljudski. Problejm je jedino što to vama komplikuje život .

Da bi ste uspešno i trajno  naučili da se izborite sa stresom, anksioznim stanjima ili napadima panike neophodno je da poradite na  svojim mislima i emocijama. Jedan od pristupa koji se pokazao kao izuzetno efikasan je i PEAT. On deluje na sam uzrok problema čineći da ono što   vas je uznemiravalo, činilo napetima više nebude slučaj, sto ne znači, da će vam šef ako je nalik onome iz promera , postati drag i mio srcu.Prednost ove tehnike nad drugima je što se lako primenjuje, nisu potrebna bilo koja predznanja, nema afirmacija niti se problem vraća.

Više o PEAT-u možete pročitati ovde. Više o meni i  kako me možete kontaktirati   pronaćićete na ovom linku

Do nekog narednog pisanja želim vam radost u srcu i spokoj u duši

Jelena

Možda će vas  zanimati još i :

Fobije i kako ih se rešiti

Anksioznost i njegovo prevazilaženje

Psihologija paničnih napada

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom