Svet u meni

Kada je previše obaveza a, premalo vremena

svetumeni | 16 Mart, 2017 18:16

Kada je previše obaveza a, premalo vremena

Napetost i teskoba su često rezultat prevelikog broja obaveza, bilo da se radi o prekovremenom radu, radu na više mesta ili nešto ugodnijim obavezama kao što su to seminari. Edukacije,društvene ili porodične obaveze. i sl .

Sve obaveze sigurno ne možete da odbacite ili da odgodite , ali ukoliko se loše osećate ili se razbolite, od vas niko neće imati koristi, niti ćete moći bilo šta da radite .

Razmislite o svojim obavezama, i iz dnevnog rasporeda izbacite sve što možete. Najveću štetu možete da napravite sami sebi ako izgubite zdravlje , zato dobro razmislite koliko su te obeveze zaista nešto što morate da uradite i koliko su bitne za Vas, koliko su one zaista Vaša realna potreba i da li ćete time što ćete nešto uraditi doprineti Vašem boljitku ili dobrobiti onih koji su vam najdraži. Šta je od ta dva važnije : postići baš sve ili uraditi ono što je zaista bitno ?

Ukoliko je ikako moguće, izbegavajte situacije i osobe koje vam štete, sa kojima ste u svađi ili se uvek nakraju sporečkate,, u čijem društvu se loše osećate, koje vam "crpe energiju", ne pružaju ono što od njih tražite i obrnuto.

Loši međuljudski odnosi su veliki izvor stresa. Nemojte se upuštati u žučne diskusije i rasprave, polemike, dokazivanja i slično. Neka vam bude važnije da se osećate dobro, nego da budete u pravu. Osećate li da vas zamara previše društvenih aktivnosti, smanjite broj izlazaka ili susreta. Budite nedostupni barem neko vreme svakog dana. Ukoliko se u tom slučaju osećate sebični, setite se da drugima možete biti dobro društvo, tek onda kad se vi osećate dobro.

Ukoliko se osećate napeto, neko vreme nemojte planirati niti izvoditi nikakve značajnije promene u svom životu, osim onih koje baš nikako ne možete da izbegnete . Odgodite preuređenje stana, promenu posla, stupane u brak, selidbu. Svaka promena, pa čak i ona nabolje, predstavlja stres za organizam.

I, na kraju porazmislite i o tome da nije uvak neophodno da sve uradite sami. Neke od obaveza koje vas čekaju možete prepustiti drugima. Na prvi pogled ovo može izgledati kao čisto "izvlačenje", lenjost ili sebičnost ali nemora da je uvek to u pitanju. Pomoći kolegi da nešto obavi je jedna stvar ali raditi uvek i tudj deo posla je nešto sasvim drugo. Od toga retko kada ispadne nešto dobro. Što se kućnih poslova tiče, roditelji , često preuzimaju na sebe i one obaveze kod kojih bi im deca mogla pomoći kao što su na primer rastiranje veša, pospremanje i sl. Razloga za to je više od toga da je roditelje žeo da opterećuju decu dodatnim obavezama do toga da je često brže ako nešto sami uradite kao što je oblačenje i obuvanje predškolca. Sve ovo je sasvim razumljivo i mada je tačno da će se petogodišnjak sporije odenuti nego što bi to uradio da mu pomažete dugoročna prednost toga da nešto uradi sam je velika. Pre svega, naučiće veštinu koja će mu biti od velikef pomoći kada krene u školu i tu ne mislim samo na praktičan deo već i na to da će biti samostalniji a, samim tim i samopouzdanje će mu biti veće o tome koliko je važno da dete stekne osnovne radne navike pre polaska u školu nema smisla ni raspredati . :) a, uz sve to , manje obaveza za vas znači i više vremena za one do kojih vam je stalo.

Pored smanjenja obaveza koje vas čekaju od velike je pomoći i način na koji radite stvari i koliko vremena i snage trošite u praznom hodu . Uz dobru organizaciju moguće je uraditi više za manje vremena. U nastavku par primera dobre prakse:

Izradite plan za ovu godinu / sa godišnjim ciljevima/. budite realistični . Imajte u vidu, da se do velikih ciljeva stiže "malim koracima ".

Zapisujte obaveze na papiru.Planirajte sutrašnje obaveze danas, a petkom iduću nedelju. Trudite se da , ponedeljak ne opterećujete previše, kao ni petak. Redovno pregledajte beleške, planove, popis obaveza – svaki dan. Dan završite precrtavanjem učinjenog. slobodno recite sebi: Super! Bravo!

Kada planirate obaveze za sutrašnji dan neka prioritetnih obaveza bude do50%. Ostalo neka čine stvari koje možete ali i ne morate da obavite baš sutra.

Planirajte unapred koliko vam otprilike vremena treba da bi ste nešto obavili .Ostavite malo "lufta "kada imate u planu važan sastanak.

Kad nešto počnete da radite koja god to aktinost bila,, ne dopuštajte da vas prekidaju Usredsredite se na to šta radite ali imajte i u planu šta ćete uraditi kao sledeće. Radite stvari do kraja neostavljajući "repove".

Upoznajte svoj bioritam i prilagodite mu vrste poslova i obaveza. Poštu i male stvari ,sredjujte u svoje «neatraktivno» vreme

O važnim stvarima, kao i o ozbiljnim odlukama, ili analizama odlučujte na miru i kada ste odmorni .

Delegirajte saradnicima sve što je njihovo.

Bolje je odmah otvoreno reći "ne" ako dodatno vreme neće ništa promeniti.Odugovlačenje odluke, kad je sve donekle poznato nije od pomoći, posebno kada su neprijatne stvari u pitanju.