Svet u meni

Domaćica je poput soli – njeno prisustvo se ne pamti, ali njeno odsustvo ostavlja sve bez ukusa

Umorna od konstantne fraze “Ali, šta ti radiš ceo dan?”, žena i majka po imenu Ričel Keslberi sa Floride odlučila je da napiše i objavi na svom Fejsbuku počast svim majkama koje su svoj život podredile deci i domu. Ovaj tekst bi trebalo da pročitaju svi ljudi širom sveta kako bi majke zaista dobile poštovanje  zbog svoje velike žrtve, a sve za dobrobit svoje dece i porodice. Međutim, nisu se baš svi složili sa njenom objavom. Neke zaposlene majke su iskritikovale Ričel, sa komentarom da “Ima nas koje sve to rade, a uz to idu i na posao”. 

Sve je počelo sa zamišljenom situacijom u kojoj se muž žali svom psihologu da njegova “supruga ne radi”:

“Čime se bavite gospodine Rodžers?

– Radim kao računovođa u banci.

A vaša supruga?

– Ona ne radi, ona je domaćica.

Ko priprema doručak za vašu porodicu?

– Moja žena, jer ona ne radi.

Kada ujutro ustaje vaša supruga?

– Rano ustaje, jer mora da se organizuje. Sprema ručak za decu. Brine da li su dobro obučeni, da su očešljani. Nakon doručka, pranje zubića, žena pripremi  pribor za školu. Ujutro se budi sa našom bebom kojoj treba presvući pelenu i obući je. Dok doji bebu, priprema doručak za sve.

Kako vaša deca idu u školu?

– Moja žena ih vozi u školu, jer ona ne radi.

Nakon što ih ostavi u školi, šta onda vaša supruga radi?

– Najčešće, prvo smisli šta bi trebalo danas da obavi, pa ode do banke da plati račune, pa do prodavnice sa bebom. A, ponekad i zaboravi nešto da kupi, pa se sa bebom vraća ponovo do grada. Kada se vrati kući, presvuče bebu, napravi joj jedan obrok, pa je ponovno podoji, tada je uspava. I dok beba spava, ona odlazi u kuhinju i kreće priprema oko ručka, pranje veša, peglanje, čišćenje kuće. Ali, znate, ona ne radi.

Nakon što dođete kući nakon posla, šta tada radite?

– Odmaram se, naravno. Pa umoran sam nakon celodnevnog rada u banci.

Čekajte, a šta se događa uveče? Šta vaša supruga radi uveče?

– Skuva večeru, servira sto, nakon svega opere suđe, sredi kuhinju, a ostatke hrane da našem psu. Nakon što je pomogla deci oko domaćeg, ona im pomogne da obuku pidžame, operu zubiće, vreme je za spavanje. Bebu je okupala, presvukla, dala joj da jede. I tada se odmara. Jer, ona ne mora rano da ustane za posao.”

Ovo je dnevna rutina mnogih mama širom sveta, počinje ujutro i nastavlja se do sitnih noćnih sati. I za to neko kaže “ona ne radi”?

Za domaćicu ne postoji diploma, ali je ključna uloga za porodični život!

Uživajte i cenite svoje žene, majke, bake, tetke, sestre, ćerke, jer njihova je žrtva neprocenjiva.

Zatim je Rišel napisala popis svih zanimanja koje mame imaju. Jednom ju je neko pitao: “Ti radiš ili si domaćica?

Ona je na to odgovorila: Ja radim kao majka kod kuće 24 sata dnevno:

Ja sam majka,

Ja sam žena,

Ja sam ćerka,

Ja sam alarm,

Ja sam kuvarica,

Ja sam sluškinja,

Ja sam majstorica,

Ja sam konobarica,

Ja sam dadilja,

Ja sam medicinska sestra,

Ja sam fizički radnik,

Ja sam čuvar,

Ja sam savetnik,

Ja sam tešitelj,

Ja nemam godišnji odmor,

Ja nemam dozvolu za bolest,

Ja nemam slobodan dan,

Ja radim i noću i danju,

Ja sam na dužnosti celo vreme,

Ali, ne primam platu.

Ali opet, često čujem frazu: “Šta ti radiš po ceo dan?”

Pročitajte još i :

Najlepši citati o majkama

najkraće rečeno hipohondrija bi mogla da se definiše  kao  stalna zabrinutost za vlastito zdravlje, pri čemu lekarski pregledi  ili laboratorijski nalazi ne potvrdjuju da bolest bostoji.

važno je naglasiti , da postoji velika razlika od odgovornog ponašanja kada je sopstveno zdravlje i zdravlje nama dratih osoba u pitanju od hipohondrije. Biti odgovoran prema svom zdravlju i sopstvenom telu znači da ćemo otići lekaru ako nam nije dobro , bio taj lekar neko iz zvanične ili alternativne medicine  manje je bitno, da ćemo redovno  odlaziti na kontrole,  uzimati terapiju posebno ako je reč o hroničnim bolestima.Obratiti pažnju na to šta se dešava  sa našim telom, šta nam prija a, šta ne nije samo po sebi nezdravo . Naprotiv, može biti  samo znak da vodimo računa o sebi.  Isto važi i za praćenje  novosti iz medicine, alternative ili  saveta o ishrani.  Preokupiranost  signalima iz tela, simptomima i bolešću je nešto sasvim drugo .

Ko su hipohondri i koji  tipovi postoje

Osobe koje pate od hipohondrije  uverene su da bolluju od jedne ili više ozbiljnih i progresivnih oboljenja.  Stalno se žale na telesne tegobe, pri tome,  često normalne i obične osećaje  u telu tumače kao  znake  bolesti.Uglavnom,se pažnja  usmerava na jedan ili dva organa. Negativni nalazi pri pregledu ili laboratorijskom testiranju samo na kratko razuveravaju osobu, a nakon toga se simptomi vraćaju. Zbog čega često menjaju lekare ili lutaju od specijaliste do specijaliste.

Pored, ovog "uobičaenog " tipa hipohondra, koji vreme provodi po lekarskim čekaonicama tražeći leka bolesti koju ustvari nema, postoji još jedan tip . Za razliku od prvog koji  aktivno traži pomoć   za drugi tip je karakteristično da  iako je ubedjen da sa njegovim telom nešto nije kako treba, da je bolestan, upravo to saznanje ga odvraća od posete lekaru  jer bi moglo da se ispostavi da je njegova pretpostavka tačna , da je ozbiljno bolestan a, to je već previše i sa tim nemože da se nosi pa lekare izbegava u širokom luku .

Hipohondriju opisuje još Hipokrat. I  mada je mnogo vremena prošlo od Hipokratovog doba do danas  i sada ima mnogo ljudi koji boluju od ovog sindroma, odnosno od bolesti koje nema.

 Ima li neke koristi od svega Umišljeni bolesnik 

Različita su i često suprodstavljena   mišljenja o tome da li hipohondri na nekom nivou , svesnom ili podsvesnom imaju neke koristi od ovog poremećaja. Po jednima , korist je u tome što im "bolesno stanje" omogućava da dobijaju više pažnje i zaštite koja im u osnovi nedostaje.

Drugi autori, medjutim naglašavaju,  da hipohondri pored svega toga što nisu zaista bolesni,  ne lažu da bi zadobili pažnju – oni zaista osećaju sav stres o kome govore. Njima nije jasno da i zdravi ljudi mogu imati telesne simptome  a, da oni nisu znak bolesti već da samo   dolaze iz tela, kao što različite slike ili  zvuci dolaze neprestano iz sredine koja nas  okružuje a, da pri tome ništa od toga nemora da znaći da smo u neposrednoj opasnosti .  Po  hipohondrima je zdravlje isto što i idealno stanje  organizma gde nema nikakvih telesnih senzacija, a ako ih ima, oni se odmah interpretiraju kao pokazatelj neizlečive bolesti ili neizbežne smrti.

Hipohondri takođe smatraju da su pod većim rizikom da obole nego opšta populacija. Ono što je interesantno je da ne misle da su podložniji drugim vrstama nevolja, to jest onima kojima je uzrok spoljašnji. Hipohondar misli da je pod većim rizikom da oboli od karcinoma ali ne i da je pod rizikom da bude žrtva prirodne katastrofe.

Hipohondrija  je bolest  sama po sebi

Za hipohonddriju se kaže da je sindrom jer se retko javlja  samostalno, kao čista hipohondrija. Takodje,  ona se  često javlja i kod različitih  oblika mentalnih poremećaja.

 Javlja  se najčešće u neurozama, i to najviše u histeričnoj neurozi, tzv konverzivnoj neurozi koja konvertira- prebacuje   ono što smo nesvesno potisnuli u telesne  simptome tako da ponekad dolazi do preklapanja simptoma hipohondrije i simptoma konverzivne neuroze odnosno, somatizacije. Oni  mogu da se jave i kod depresije.

Često je paralelno prisutna i depresija i anksioznost. Psiholoski simptomi anksioznosti su preterana plašljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija, razdražljivost, pojačana osetljivost na buku, smetnje spavanja (teško uspavljivanje, često budjenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije. Telesni simptomi anksioznosti su lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, osećaj stegnutosti u grudima, suvoća usta, poteškoće pri gutanju, nelagodnost u stomaku.

Anksioznost kod osoba koje pate od hipohondrije  se    donekle razlikuje po tome što  osećaj  strepnje i ugroženosti potiče   iz   sopstvenog tela a ne od spolja. Stoga, se obraća mnogo više pažnje na telesne senzacije. Za hipohondre bi se moglo reći ,da kao što neki ljudi   izvežbaju svoj vid ili sluh     da bude oštriji ,tako  oni  postaju osetljiviji na stimuluse iz tela i opažaju  nelagodu ili promene koje drugi ljudi ne bi ni primetili. Uz to   skloni su da tumače  te telesne  senzacije kao znak da  sa  njihovim telom "nešto ozbiljno nije u redu "  i da gube kontrolu nad svojim telom, što ih onda dovodi do  zaključka da će ih telo potpuno izdati i da će nastupiti  ozbiljna bolest, nemoć, invaliditet,  smrt ili hospitalizacija – što ih užasava.

Može li se i hipohondrija lečiti ?

Dobra vest je da sehipohondrija leči. Prvi korak  na tom putu jeste  da osoba prizna sebi da ima problem  i da joj je za njegovo rešavanje  potrebna pomoć.  Mnogo je osoba koje  pate od ove bolesti  ali odbijaju da prihvate da problem nije u njihovom telu već u načinu na koji doživljavaju stvari ili ako je to uzrok da problem leži u potisnutim emocijama koje se projektuju na fizičku ravan isppoljavaju kao telesni simptom  koji opet nije isto što i simptom prave bolesti mada na prvi pogled izgledaju isto .

Naravno, to što  neko pati od hipohondrije ne znači da stvarno nema zdravstvene probleme, koji mogu biti više ili manje ozbiljni. Hipohondrijau tim slučajevima čini stvari samo još težim. Ipak,   ako se svi testovi pokažu negativnim, a osoba  je i dalje  uverena da boluje od ozbiljne bolesti, onda  bi bilo mudro dobro razmisliti o svemu i potražiti ako ništa drugo mišljenje psihologa.

Pored, stručne pomoći, može biti od velike koristi da osoba koja pati od ovog poremećaja ,pronadje  lekara , u kojeg ima poverenja. Uvek možemo tražiti mišljenje druge stručne osobe, ali ako oba stručnjaka dođu do istog zaključka, prihvatite da je sa vama sve uredu i da paničite bez razloga..

Hipohondrija i  kako pomoći sebi

Osobe koje pate od hipohondrije sklone su neumornom pretraživanju simptoma po internetu. istraživanje je pokazalo da je većina tekstova o zdravlju, koja se može pronaći na internetu neproverena i netačna. Kada se to uzme u obzir uz činjenicu da su lekari ipakstručniji za davanje dijagnoze od nas , Ograničavanje vremena provedenog  "kopajući" po internetu je  dobar  i mudar izbor da pomognete  sami sebi .

Pošto je stres  jedan od činilaca koji dovode i do  fizičkih simptoma, koji se mogu pogrešno protumačiti kao bolest,a, uz to poznato je da , stres povečava anksioznost  ali i depresiju , koji kako smo rekli, često idu ruku pod ruku sa hipohondrijom, ako smanjite jedno  smanjićete i drugo.  Vežbanje je  jedan od dobrih načina da se borite sa stresom i sprečite  ili ublažite   napetost kao i simtome depresije. Budite fizički aktivni i radite stvari koje volite. Opuštanje, meditacija i vežbe disanja su takodje od koristi .

Drugi način je da vodite dnevnik  u koji ćete zapisivati  vaša strahovanja  vezana za vaše zdravlje. Ovo je   dobar metod za  borbu protiv hipohondrijskih strahova.U trenucima zebnje vezane za zdravstvene tegob ,  zapišite scenarije koje ste zamislili (što gore to bolje),   a, zatim  kada se smirite, pročitajte dnevnik i utvrdite koliko su vaši strahovi zaista logični. Napišite alternativne scenarije za svaki scenario i neka oni budu racionalni. Na primer, kašalj je verovatno  samo posledica prehlade , a ne tumora, embole ilituberkuloze.

Psihoterapija je prihvaćen i verovatno najbolj način lečenja hipohondrije. Razgovor sa  psihoterapeutom  vam može pomoći da  uvidite poreklo svojih strahova vezanih za bolest , da ih zatim   izrazite i  na kraju da naučite načine da se izborite sa  svim tim.  Kod težih slučajeva mogu se uključiti anksiolitici i antidepresivi .

Povezani tekstovi:

1.    o stresu

2. Posledice stresa

3.  Kako protiv stresa

4. . Anksioznost i strah od ludila

5.  O PEAT-u
   
   
   

    

Stres, posebno onaj hronični sa sobom vuče brojne posledice. Neke od njih  se lakše prepoznaju dok druge uglavnom ne povezujemo sa stresom ili ih i ne primećujemo . U nastavku nešto više o tome kako se stres odražava na  nas.

 Telesni simptomi stresa su glavobolje, problemi sa  varenjem, gubitak ili povećanje apetita, poremećaj spavanja, noćno znojenje, povećana i bolna napetost mišića (posebno u predelu vrata i ramenog pojasa), poremećaj menstrualnog ciklusa, itd

Dolazi i do psihosomatskih bolesti: povišen krvni pritisak, raniji nastup arterioskleroze, »stresogeni« dijabetes, povećani rizik od infarkta...

Na psihički život posledice dugotrajnog stresa mogu se klinički  manifestovati na  različite načine medju kojima su i  oni u obliku  anksioznih i depresivnih  simptoma. Pod anksioznošću se podrazumeva stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi a, da za to nema stvarnog razloga.

Hronični stres i anksiozni poremećaj su praćeni i problemima sa koncentracijom u teškim aktivnostima.  Čest je gubitak pažnje. Kapacitet memorije se  smanjuje , kako u kratkom tako i u dugom vremenskom periodu. Problemi koji  zahtevaju  trenutnu  i spontanu reakciju rešavaju se na nepredvidiv način.  Svi problemi koji  zahtevaju mentalnu aktivnost rešavaju se uz mnogo  napora i pogrešaka. Osobi pod stresom je  veoma teško da proceni trenutnu situaciju. Način razmišljanja ne sledi logične, povezane šeme ,  rasudjivanje ne poštuje  neki uobičajen redosled rešavanja problema , već   se problem rešava na neorganizovan način.

Osoba je   napeta, , razdražljiva i teško se opušta.   Javlja se netolerantnost, nepoštovanje  autoriteta i manjak razumevanja za   probleme drugih ljudi. Moralni i etički principi koji  su do tada važili u životu neke osobe slabe, a samokontrola opada.  Mogu se javiti problemi  u komunikacije u vidu mucanja, i  umanjene rečitost. Povećano konzumiranje alkohola, cigareta, kafe i drugih droga.

Depresija, anksioznost i stres se neretko  javljaju zajedno i ispoljavaju se na sledeći način: nivo životne energije se menja iz dana u dan, ali je u celini niska. San je poremećen. Osoba uglavnom pati od nesanice, a s vremena na vreme javlja se ekstremna potreba za snom.  Povećava se osećaj obeshrabrenosti , a smanjuje želja za životom.  Osoba sebe smatra slabom i nesposobnom,   izbegava intimne socijalne kontakte  i sve teže pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti. Mogu se javiti ideje o   samoubistvu, a ponekad i pokušaji da se sprovede u delo.

Imajući u vidu da   su fizičke smetnje prateća pojava  kod dugotrajne izloženosti  hroničnom stresu  ali da se javljaju i kod anksioznog poremećaja,  neretko se dešava da se ovi simptomi  počinju  interpretirati i kao dokaz postojanja različitih  najčešće ozbiljnih bolesti  i kada bolesti nema( hipohondrija).

Osoba postaje sumnjičava, okrivljuje druge ili se odgovornost prepušta drugima.Osoba se  fokusira na ciljeve u budućnosti.

Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: "Dok završim još ovo..."

Depresija, anksioznost i problemi izazvani hroničnim stresom su često isprepleteni i teško ih je razlikovati i razdvojiti . Problemi sa  pažnjom i koncentracijom na primer javljaju se u sva tri slučaja kao i ddrugi sa ove liste. Zbog toga je važno da ako  prepoznate sebe u ovoj priči posebno  ako su u pitanju dugotrajni i ozbiljniji problemi , kao što su oni iz depresivnog spektra da potražite savet i pomoć stručnjaka.

Povezani tekstovi:

1.  O stresu

2.  Kako protiv stresa

3. . Anksioznost i strah od ludila

4.   Hipohondrija

5.  O PEAT-u
   
   
   

O stresu je napisano mnogo tekstova dovoljno je proguglati netom i zatrpaće vas svi mogući i nemogući saveti kako se sa njim izboriti . Potrudiću se da vam ponudim nešto ako ne sasvim novo ono   barem ćete imati,   na jednom mestu, objedinjene  trikove i metode  koji   provereno pomažu u  njegovom savladavanju.

Na nesreću nepada mi na pamet ni jedan način da  u potpunosti zaobidjem onaj dosadniji  deo priče ostresu koji se toliko puta pominje ali bez razumevanja neprijatelja teško je izboriti se sa  njim zato bolje da krenemo .  

Na početku par reči o tome šta je u stvari stres .Stres je odgovor organizma na situaciju koju osoba doživljava  kao ugrožavajuću po svoj telesni ili psihički integritet. Radi se o složenom fiziološkom procesu. Predstavlja način na koj

mentalno, fizički i emocionalno reagujemo  na različita stanja, promene i zahteve u našem životu. Organizam se u stresu priprema na brzu reakciju i zaštitu

Izvori stresa ili stresori su događaji u našoj okolini ali isto tako i ono što doživljavamo  ili osećamo i procenjujemo kao ugrožavajuće.  Oni mogu biti:

fizički - izloženost jakoj buci, vrućini, hladnoći, boli,

psihološki - sukobi s članovima porodice, prijateljima, kolegama na poslu. Smatra se da su loši medjuljudski odnosi najčešći izbori stresa uz pritiske na poslu, rokove i probleme sa novcem.

Još pre deset godina Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još

više povećao zbog globalne  svetske krize i nezaposlenosti.

Ovo je lista 10 najstresnijih zanimanja:

1.poslovi vezani uz edukaciju,

2. medicinsko osoblje ,

3. rukovođenje(menadžment),

4. poslovi  sekretarice,

5. konobar,

6.novinski urednik,

7.policajci i srednje rangirani menadžeri,

8. kontrolori letenja,

9. agent na berzi, 

10. majke male dece.

Uz pojam stresa na poslu vezuje se i „Burn out sindrom“, označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog  zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali za razliku od njega ovde se menja i stav prema samom poslu, što za umor nije karakteristično.

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, su pre svega loši međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing,

koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni provode prema svojim kolegama.

Ipak,  sva životna okruženja,mogu  biti potencijalno stresna , i određeni nivoi stresa su SASTAVNI DEO ŽIVOTA.

Reakcije na stres zavise od njegovog trajanja i jačine.

Stres može biti akutni - jaki, iznenadni, koji nastaje kao reakcija poedinca na trenutnu opasnost npr. kada vozač mora naglo da zakoči ili skrene da bi izbegao sudar. Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje . Primećujemo da smo "nervozni", uznenireni, tužni, potišteni, da osećamo bes prema sebi i drugima,  da nam je pažnja i koncentracija  slaba,   da smo rastreseni,  zaboravni ,  da stalno razmišljamo o istim stvarima i da smo zabrinuti za svoe psihičko stanje.

Hronični stres nastaje kao posledica trajne izloženosti stresnoj situaciji, npr. nezaposlenosti. Kod razvijenog stanja hroničnog stresa toliko se naviknemo na manifestacije stanja stresa da ih i ne opažamo. Umesto toga, naše telo ih i dalje opaža i kao odgovor  razvija brojne somatske simptome. Ove telesne manifestacije   su ustvari alarm za uzbunu koji uporno zvoni i upozorava USPORI! ODMORI se ! OPUSTI SE!, ali pošto osoba u stanju hroničnog stresa više nema doživljaj lične patnje i  toliko je navikla na napetost  da je i ne primećuje ovi znaci za uzbunmu ostaju prečesto neprimećeni,  tako da s vremenom dolazi do opšte fizičke iscrpljenosti, a to na kraju može i  da dovede do kolapsa organizma..

 Mini stresori su  mali svakodnevni događaji koji nas nerviraju, čine napetima i sl.  (nedostatak vremena za svakodnevne poslove, gužva u saobraćaju, redovi na šalterima,  male svađe na poslu, porodici i sl).. Ovi mali stresori se  prečesto neuzimaju za ozbiljno ali ako se uzme da se  stres taloži jedan na drugi  netreba ih olako odbacivati kao nebitne.

Svi veliki životni događaji  pa i oni koje doživljavamo kao najsretnijim  mogu imati snagu stresa i njih nazivamo i "životnim krizama".-  Oni su sastavni deo života i mada se, ne događaju često, ali se gotovo svima kad - tad dogode - pr. smrt bliske osobe, bolest ,  rađanje dece, selidbe, traženje ili gubitak posla,odlazak dece od kuće,   venčanje, razvod i sl.;

 Traumatski  životni događaji se po pravilu  događaju vrlo retko  i ne doživljavaju ih svi ljudi ali se nekima i dogode.  Oni  za sobom ostavljaju dugotrajne posledice po telesno i psihičko zdravlje - npr. ratna stradanja, zlostavljanje u porodici, saobraćajne nesreće, silovanje, nastanak invaliditeta i sl.

Na ovom mestu veoma je važno istaknuti  da je način na  koji mi tumačimo neki dogadjaj u našem životu  često daleko  značajniji  od samog dogadjaja jer upravo od  našeg tumačenja situacije zavisiće i da li je ona za nas ugrožavajuća, zastrašujuća i u krajnjoj liniji stresna .  Verujem da na prvi pogled to ne izgleda baš tako   ali ako malo  razmislite sigurna  sam da ćete i sami doći do istog zaključka. Čak i u situacijama gde je bez sumnje reč o dogadjaju koji je stresan, čak štaviše, treumatičan, kao što je saobraćajna nesreća, način na koji ćemo mi to doživeti je od ogromnog značaja. Uzmimo za primer baš situaciju kada  na vaš auto naleti drugo vozilo. Bez ikakve sumnje ovo je nešto čega se nećete sa radošću sećati ali samo od vas zavisi da li ćete praviti tragediju od svega, čak i kada nije bilo ozbiljnih posledica, ili ćete zahvaliti Nebesima na dobroj sreći što ste svi živi i čitavi ostali .  Pri tome, ne kažem da treba da budete srećni zbog svega. To bi zaista bilo malo previše  , čak i uvrnuto u odredjenoj meri.Naprotiv,  cela  ta situacija  će i dalje biti nepoželjna  i neprijatna. Verovatno ćete  imati posla sa policijom, osiguranjem i sudom možda, što samo po sebi nije   prijatno,ali pored svega  na vama je  koliko će sve to biti stresno, koliko dugo ćete sve to vući sa sobom i na kraju krajeva šta ćete poneti iz cele te situacije.

Isto se odnosi i na sve druge situacije u životu od neprijatnog šefa na poslu do svakodnevnih, već pominjanih mini stresora.

Mi često nemamo moć da menjamo neke stvari u životu. Ono što možemo da promenimo je način na koji se sa njima nosimo . Drugačije rečeno , jedna od mudrosti življenja je videti sir sa sve rupama a, onda opet biti u stanju da uživate u istom tom  savršeno -nesavršenom  siru.

Stres ne mora uvek da ima negativan uticaj. Niski nivoi stresa mogu proći neprimećeno, dok blago povišeni nivoi  stresa mogu čak pozitivno da utiču  na neku osobu tako što će  podstaknuti njenu kreativnost i efikasnost . Takvi niski nivoi stresa često imaju pozitivnu ulogu u poslovnim okruženjima i prema nekim ispitivanjima utiču na bolju efikasnost i veću produktivnost zaposlenih .

sa druge strane, visoki nivoi stresa ili izloženost stresu u dugom vremenskom periodu čak i kada on nije posebno visok ,, imaju  vrlo štetan efekat na organizam jer mogu pogoršati neke od ozbiljnih hroničnih obolenja ali i stvoriti dobru osnovu za nastanak drugih bolesti.

Povezani tekstovi:

Povezani tekstovi:

1.  Posledice stresa

2.  Kako protiv stresa

3. . Anksioznost i strah od ludila

4.  O PEAT-u
   
   
   

Pisali smo o tome šta je stres i anksioznost sada ostaje još samo da predložimo šta možete da uradite da bi sebi olakšali život i smanjili nivoe stresa.

1.Vežbe disanja. O njima se često govori i smatra se da su one nešto kao prva linija odbrane od stresa. mada su jednostavne lako se zaboravlja na njih možda baš zato što su neke od njih toliko jednostavne pa, se nekima čine i suviše dobro da bi bilo istinito ali one to zaista jesu.

Najednostavnije je samo pratiti disanje – postati svestan samog čina disanja i pratiti udah i izdah. Jednostavno samo postanite svesni toga da dišete, pratite tok  udaha i izdaha i koncentrišite se samo na to kao da ništa  drugo ne postoji . Nije neophodno čak ni da se potrudite da utičete na disanje da ono postane dublje ili sporije. možete  naravno , da  usporite disanje  i da učinite da ono postane dublje ali samo ako to ne predstavlja napor i ne čini da se osećate neugodno . Kada se na disanje skoncentrišete ono će se već verovatno i  samo po sebi  promeniti i produbiti .

ne razmišljajte o tome da li dišete plitko da li gubite dah il bilo šta slično . ne analizirajte samo dišite – budite deo toga , budite svoj dah.
Drugo , što možete da uradite je da brojite svoje udahe. Brojite samo udah i brojite od 1 do 5  . Kada dodjete do 5 –tog udaha počnite iz početka. ponavljajte ovo koliko god je potrbno da bi ste se smirili i opustili . Veoma je važno  kao i u prethodnom primeru da ne analizirate stvari i da se skoncentrišete samo na ono šta radite. Inače, u ovoj varijanti vežbe disanja ona se vodi i kao vid meditacije. Tako da je možete raditi sedeci ili čak i ležeći uz neku opuštajuću muziku na primer  ali isto tako možete je primeniti bilo gde i bilo kad kada vam ustrba.
2.  Smeh i plač  - Dokazano je da i smeh i plač direktno utiču na smanjenje nivoe kortizola (hormona stresa ) u organizmu. Vrištanje u jastuk ili ispod mosta dok prolazi voz  takodje brzo  smanjuje stres.

3. San -  Važno je zadržati i osigurati ritam spavanja koji omogućava dovoljno sna i vremena za oporavak organizma.

 4.Meditacija, vizuelizacija, molitva  - Meditacijaje takodje jedan od  često pominjanih načina borbe protiv stresa. Mnogi veruju da je meditacije "teška" disciplina što može da bude tačno . Za neke oblike meditacije potrebno je puno vremena i prakse ali na sreću nije uvek tako . Na netu se mogu naći mnoge vodjene meditacije. Samo na Youtub-u ih ima mnogo . Moj predlog su Male kosmičke meditacije  o kojima je bilo pisano ovde. Lako se uče brzo deluju i lako se primenjuju uz vrlo malo vremena i vežbe.

U ovu grupu spada vizuelizacija  i tzv "vodjena fantazija"  Sve vodjene meditacije koje možete naći na Youtub-u a, u kojima vas u mašti "vode " na prijatna mesta, najčešće obalu mora ili šumu uz potočić koji tiho teče, su ustvari  vrsta "vodjene fantazije". Uz njih često idu  i različiti oblici mišićne relaksacije u kojima se koncentrišete na pojedine grupe mišića i svesno ih opuštate One mogu biti sa ili bez sugestije.  

Najpoznatiji su: autogeni trening  i progresivna mišićna relaksacija.

* Klikom na link za Progresivnu mišićnu relaksaciju možete pročitati  koje su njene dobrobiti ali i videti primer vežbe.

5.  -Masaža, kupke su još jedan od često pominjanih lekova protiv stresa. Masaza nije svima dostupna što zbog cene što zbog manjka vremena niti je dostupna u manjim mestima ipak  može se i tu nešto uraditi . Obična kada puna tople vode ili topao tuš nakon  dugog dana mogu biti melem za dušu i bez različitih soli i eteričnih ulja. Masaža može da se primeni i tako što sami sebi izmasiramo vrat i ramena ali i stopala. Na tabane retko mislimo ali biće nam vrlo zahvalni na pažnji  i to ne samo zbog toga što ćete oterati umor iz njih već i zato što se na njima nalaze refleksološke tačke koje predstavljaju ceo naš organizam. Naravno tu  su i masažeri koji se mogu lako nabaviti i nisu preskupi.

Pored zona na tabanima i na ušnoj školjci se nalazi šema celog našeg organizma. Masaža ušne školjke je još jedan način da jednostavno , brzo, lako i jednostavno pomognete sebi  da se oslobodite stresa ali i da unapredite svoje zdravlje.

*U tekstu koji govori o tome kako akupresura može da vam pomogne da se oslobodite stresa dat je link do Youtube stranice. Prvi klip je o pomenutoj akupresurnoj tački koja pomaže da se oslobodite stresa a, sledeci video zapis je o   prednostima i blagodetima masaže ušne školjke  (gde su pojedine tačke , čemu služe i kako ih pravilno stimulisati ). video je na engleskom  ali ga vredi pogledati i ako vam engleski nije jača strana :)

6. Ovde i sada ili uzemljenje . Kao što i  kod vežbi disanja postajemo svesni samog disanja ovde i sada tako postoje još neke vežbe koje pomažu da premestimo fokus na ovde i sada a, kada se to desi  oslobadjamo se napetosti. Evo nekih od njih :

• Koncentrišite se na svoje šake. Opuštajte ih i stežite ili spojite vrh palca  sa drugim prstima jedan po jedan.

• Stežite i opuštajte jednu grupu mišića – recimo nogu.  

• Razmrdajte ramena ili vrat ili ih izmasirajte ali vodite računa da vam pažnja ne odluta.

• Ako vam uslovi dozvoljavaju   stojte na jednoj nozi. Možda zvuči glupo ali trebaće vam prilična koncentracija za ovo malo akrobacije a, to je dovoljno da vam se pažnja usmeri samo na to šta radite što i jeste cilj.

• Postanite svesni svoje okoline . Zvukova oko vas. Pokušajte da ih prepoznate il izbrojite bez dublje analize – šta, zašto i kako .

• Odaberite neku grupu predmeta oko vas i prebrojte ih. Recimo koliko ima knjiga plavih korica na polici. Zvuči kao dečija igra kojih smo se igrali kao mali ali cilj ove "igre" je da vam veže pažnju na nešto drugo i da da vašem telu priliku da se opusti.

• I na kraju dok radite stvari koje ne izisku  puno mozganja, kao što je pranje zuba, češljanje, usisavanje, ili pijenje kafe ,  potrudite se da se skoncentrišete samo na to šta radite, da iz glave izbacite sve ostalo i budete barem to malo vremena samo ovde i sada. Prijaće vam uz malo vežbe
  Mala, digresija, ove vežbe, posebno, poslednja su se pokazale korisne i kod spremanja ispita jer dok pravite pauzu dajete priliku vašem mozgu da "sažvaće" ono  što ste prethodno učili .

  7 Način razmišljanja – Kada smo pod stresom, napeti, uznemireni ili uplašeni  skloni smo da svet vidimo drugačijim očima a, u skladu sa tim i razmišljamo drugačije . Tada, uglavnom vidimo stvari u gorem svetlu nego što one zaista jesu ili naarodski rečeno od muve pravimo slona.Ovakvo "negativno " razmišljanje je delimično naučeno a, delom je posledica stresa i prateće anksioznosti.  
  Poznato je da su naše misli u izvestnom smislu "okidač" za naša osećaanja a, ona opet povlaće za sobom i odgovor organizma tako da i telo reaguje u skladu sa njima. Način na koji razmišljamo o nekoj situaciji  zavisi od mnogo faktora medju njima su naše prethodno iskustvo ali i naša uverenja, životni stil i još mnogo toga. Ono što je u ovoj priči najvažnije je da kada se promene misli , ili kada se promeni način na koji sagladavamo stvari menjaju se i osećanja koja su sa njima povezana. U nastavku par ideja koje vam mogu biti od pomoći :

• Problem ili izazov - Na prepreke u  svakodnevnom  životu  možete  gledati kao na probleme sa  kojima se sudarate ili na izazove koje rešavate. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju  da ljudi koji problemima prilaze kao izazovima, zagonetkama koje treba da reše imaju znatno manje stresa u životu.   

•  "Gledanje unazad" – Kod "uzemljenja " fokus se svesno usmerava na "ovde i sada ", ovog puta kada naidjete na neki problem koji vam se učini velik, ili na situaciju koja vas izbaci iz koloseka, pokušajte da  iskoračite u budućnost , recimo 10 godina od sada ili čak 100 godina i da se zapitate da li će vas to što vam trenutno diže pritisak dizati pritisak i tada , da li je to što vam se sada čini bitnim biti bitno i tada ? U većini  običnih svakodnevnih situacija, koje nam zagorčaju dan, odgovor će biti NE.  :)  Drugim rečima. kada se realno sagledaju problemi i kada se prespava, često ujutro problem ne izgleda tako krupan kako se u prvi mah činio .

•   Samokritičnost -  Pokazalo se da osobe koje su previše stroge prema sebi, koje od sebe uvek očekuju savršenstvo u svemu što rade imaju više stresa u životu od drugih ljudi. Svi mi pravimo greške u životu, neki dani su nam bolji negi manje dobri. Pitanje je samo kako posmatramo svoje greške i omaške.  Uzmimo za primer ispit na fakultetu. Uradili ste test i sigurni ste da ste zabrljali i  neprestano mislite o tome, osećate se loše, okrivljujete sebe . Na žalost nemožete se vratiti u prošlost . Ono što možete je  da odaberete kako ćete se ponašati u sadašnjosti i budućnosti . Nekim ljudima pomaže da  proanaliziraju celu tu situaciju i pronadju razloge zašto se sve desilo onako kako jeste a, da zatim  iznadju načine da se isto nebi ponovilo u budućnosti . U ovom slučaju to bi moglo da bude ono klasično više učenja a, manje izlazaka ali i pronalaženje drugačijih načina učenja  ili  konsultacija sa profesorom ili asistentom i sl. Drugi, način , je da se "pogleda u prošlost " i iz ranijih sličnih  iskustava  koji su  sretno prevazidjeni crpi snaga za ovaj ,sadašnji izazov.   Tu mogu pomoći inspirativni citati  ili afirmacije , koje možete  postaviti  negde gde će vam uvek  biti  pri ruci . Isto tako. mogu to biti sitnice koje vam uvek mogu izmamiti osmeh kao što su fotografije dragih osoba, omiljena šoljica za kafu, srce koje vam je dete poklonilo za rodjendan dok je bilo jos u vrtiću . Ideja ima puno  samo treba malo promisliti.

•  Niste sami-  Još jedna stvar koja može da pomogne je da se zapitate da li se još nekome na ovom svetu dešava nešto slično što se i vama dešava i to baš sad. Paradoksalno, ali sama spoznaja da nismo sami  i da još ima ljudi u sličnoj situaciji pomaže da se osećamo bolje i snažnije.

  8. Realistični ciljevi – Svi mi imamo snove kojima težimo. Pri odabiru ciljeva koje želimo da ostvarimo veoma je važno  birati ih tako da budu realno ostvarivi . Ovo ne znači, da se, apriori,  odričemo nekih  naših snova već da realno sagledano šta se u datom momentu može ostvariti a,šta ne.  Ako je put do nekog našeg sna veoma dug mudrije je savladati taj put "korak po korak", tako što ćemo  postavljati  sebi manje, ostvarive,  ciljeve i zatim ih  dostizati jedan po jedan.

  9. Usporite – Pored ciljeva koje imamo u današnje vreme kada se brzo živi prečesto  imamo više obaveza nego što dan ima sati. Ako vam je spisak onoga šta vas sutra čeka toliki da nemože da stane na jedan poveći list hartije koliko god sitno i gusto pisali. Vreme je da  razmislite o tome šta od svega toga zaista morate da uradite, šta možete ostaviti za sutra ili neki drugi dan a, šta u stvari uopšte i nije važno. 

  10.  Vodjenje dnevnika, pisanje, slikanje i  hobiji- su još neki od načina da smanjite stres u životu i da iskoračite   na kratko iz ovog uzavrelog sveta i da se sklonite, barem   u mašti, u jedan drugi svet. Dobrobit je dvostruka.  Kao prvo, ako pišete dnevnik dajete priliku sebi da se rasteretite od dogadjaja koji su se izredjali tokom dana a, neki od njih su sigurno bili više ili manje stresni. Drugi je, da vam pisanje dnevnika    daje priliku da kasnije pregledate zapisano i lakše uočite dogadjaje koji se ponavljaju i koji su za vas uznemirujući ali isto tako  i da lakše uočite i vašu "jaču stranu", i ono šta vam pomaže da se sa tim izborite. Krajnja dobrobit ove alnalize je  da vam pruže priliku da  učinite nešto sa situacijama koje vas na bilo koji način opterećuju tako što ćete ako se ništa drugo nemože uraditi, promeniti vaš pogled na stvari . Ako ništa drugo, vaše misli i osećanja su samo vaša i mada, ne tvrdim da je to uvek lako postići, samo je na vama da  li ćete se zbog nečeg nervirati ili ne. " Jednostavno  možete da otpustite" i zaista prestanete da se nervirate oko stvari koje nemožete promeniti. Često je to teže uraditi nego reći ali sasvim je izvodljivo.
  Pisanje, slikanje ili neki drugi hobi imaju još tu prednost što radimo ono šta volimo a, to je sem toga što je prijatno i korisno za naš organizam.

  11. Fizička aktivnost –  još jedna mnogo puta  pominjan lek protiv stresa i nešto što se prečesto  ne upražnjava mada znamo da bi nam dobro činilo . :) Uglavnom se vadimo na manjak vremena, snage ili novca. Fizička aktinost nemora da bude ni intenzivna vežba u teretani, ajrobik. joga ili  pilates   poslužiće i lagana šetnja po kvartu a, još više negde u prirodi u parku ili pored reke  ili jezera ako ste te sreće da je imate u mestu gde živite ili blizini .,
  Samo da podsetim da fizička aktivnost sem mnogih dobrobiti za zdravlje dovodi i do lučenja  endorfina koji čine da se osećamo dobro i podižu raspoloženje zbog čega se predlažu i kod depresivnih i anksioznih poremećaja  . (a to dvoje  se rado druže sa hroničnim stresom ).
  12. Druženje sa prijateljima i kućnim ljubimcima- je nešto što svi mi gotovo nagonski radimo kada nam je potrebna injekcijadobre energije . Prijateljima se možemo izjadati,uz njih možemo da se razveselimo i sve to čini da se bolje osećamo. Uz sve to  slično kao i kod fizičke aktivnosti rade i hormoni samo druge vrste tako da je učinak mnogo veći od samog "izbacivanja" svegašto nas tišti iz sebe uz dobijanje emocionalne podrške .Kućni ljubimci kao i bavljanje kućnim biljem  ili ra d u bašti imaju sličan efekat.
  13. Igranje igrica - Prema istraživanjima koje je sproveo University College London, kojim je obuhvaćeno 491 dobrovoljno anketiranih stanovnika raznolike starosne, spolne, klasne i kulturološke strukture, pokazalo se da ljudi rado biraju igranje video igara kao način relaksacije i odmora nakon posla. Anketirani su imali pravo da izaberu više  opcija i poređaju ih po tome  koliki pozitivan efakat imaju na  njihovo opuštanje.
  Ubedljivo najviše njih, 74%, je kao način da se odmori i opusti izabralo razgovor i druženje sa prijateljima, dok je na drugom mestu igranje video igara, koje je odabrala trećina ispitanika. Na trećem mestu je prepuštanje dobroj hrani, (29%),  dok su seksualne aktivnosti ili gledanje pornografije, na četvrtom mestu (27%(.
  Generalni zaključak istraživanja je da se ljudi koji redovno igraju  igrice kao vid relaksacije, mnogo lakše oporavljaju od stresa na poslu i  tako,  daleko manje, donose   svoju napetost kući.
  Naravno,  nije svejedno kakve se igrice igraju.

  Istraživači naglašavaju da na gejmere najbolje utiču singlplejer igre, i to pre svega pucačine iz prvog lica (FPS), RPG igre kao i akcione avanture,dok multiplejer igre i one koje generalno izazivaju stres same po sebi,imaju razumljivo,  kontra efekat.
  14. Način ishrane – Sve više istraživanja ukazuje da neke namirnice, tačnije , mikroelementi u njima pozitivno utiču na smanjenje stresa i anksioznosti. Ovo je samo pomoćno sredstvo i na ovaj način nemože se pobediti  niti stres niti anksioznost ali  hrana može biti dobar saveznik u borbi protiv njih.  Preporučuju se:

• Namirnice koje su prirodno bogate magnezijumom kao što su: španać, blitva, pasulj, integralne žitarica i orasi,

• Namirnice koje su bogate cinkom kao što su ostrige, indijski orah, jetra, govedina i žumanca.

• Namirnice bogate  omega-3 kiselinama,  kao što je losos

•  Namirnice bogate C vitaminom kao što su narandže, kiseli kupus, paprika.

• hrana bogata probioticima (kiseli krastavčići, kiseli kupus i kefir),

•  Namirnice bogate vitaminom B (avokado i bademi).

  Uz to preporučuje se izbegavanje ili barem smanjen unos kafe, energetskih pića,  šećera, alkohola, kao i unošenje dovoljnih količina vode.  Uz preporuku da se redovno i zdravo hranite.

  15. Izmaknite se -  Od stresnih situacija nije uvek moguće pobeći niti je to najbolje rešenje. Ipak,ponekadje izbegavanje stresnih situacija nešto o čemu treba razmisliti . Trudite se da ako ništa drugo smanjite izloženost stresu u onimsituacijama gde to možete da učinite. Na primer, ako vamgledanje TV dnevnika ili čitanje novina diže pritisak i  ono što  ste  pročitali prežvakavate satima a, to vas i dalje nervira smanjite  količinu vremena koju provodite prateći vesti. 

  16. Stručna pomoć – jedna od stvari od kojih uglavnom zaziremo. Kada se pomene stručna pomoć prva pomisao je da kod "takvih" idu samo "onakvi " kojima nešto ozbiljno fali ili koji su nesposobni da se sami izbore sa problemima koje život donosi. Istina, je malo drugačija.Kod psihologa idu ne samo oni koji imaju ozbiljnih psihičkih problema idu i oni koji žele da učine sebi život manje komplikovanim  i oni koji žele da se razvijaju.
  Jednostavno, mada se na netu i po knjigama može pronaći dosta korisnih saveta to ipak nije isto kada vam neko  ko je za to stručan , pomogne  da pronadjete način koji vam najviše odgovara ili da sa  vama provežba neke od metoda.Kao jedna od metoda koja se pokazala efikasna kod  razrešavanja stresnih situacija. Na primer,uvežbavanje  tehnika  asertivne komunikacije  je  jedan od načina da učinite život manje stresnim jer je poznato da su problemi u komunikaciji sa drugim ljudima jedan od osnovnih  uzročnika stresa kako na poslu tako i u porodici . Sem toga, ako se uz hroničan stres nakačila i anksioznost  teško ćete moći sami da je prevazidjete. ne kažem da je nemoguće samo je lakše udvoje kao i u mnogim drugim životnim situacijama. 

  Veoma često, već sama činjenica , da postoji negde neko  ko je tu da vas sasluša,   podrži  i posavetuje je samo po sebi dovoljno da se osećamo smirenije i bolje. 

  I na kraju ,  istraživanja pokazuju da osećaj zahvalnosti utiče na nivoe stresa – više zahvalnosti manje stresa. Zapitajte se  zato ,na tren , koliko lepih stvari ima u vašem životu na čemu možete biti zahvalni . nije važno da li je  toga u ovom trenutku  puno   ili ne. Ono što jeste sigurno , je da je takvih  momenata,  koji nam izmame osmeh kada ih se setimo  i  na kojima možemo biti zahvalni, bilo u  našim životima u izobilju i onda kada nam se činilo da nije tako ne, zato što ih uopšte nije bilo već zato što su drugiživotni dogadjaji učinili da nam oni lepi trenuci spokoja promaknu i ostanu nezapaženi .  

  Neki, mudri ljudi kažu , da se deo mudrosti  sastoji i u tome da se bude zahvalan na onome što imamo i što jessmo sada i ovde.  Na svakome od nas je da pronadje svoj put do ravnoteže u životu a, bez  nepotrebnog tereta kojeg svi manje ili  više imamo i vučemo na ledjima sigurno će biti lakše da se to postigne.

   

   

   

  Povezani tekstovi:

  Vizuelizacija i vodjena fantazija

  Jedan od načina da se borimo protiv stresa i anksioznosti- sa primerima vežbi.

Bazični PEAT

Jedna od metoda  Spiritualne tehnologije. Efikasna je kod otklanjanja napetosti ali i kod rešavanja problema. Spada u grupu meridijanskih ili  energetskih psihoterapija.

Dmitri Tarasov  - Youtube :

Eliminisanje napada panike, straha, nervoze ili lošeg sećanja

Primer za DP-4Veoma je efikasan kod  anksioznih i fobičnih stanja kao i za razvijanjesamopouzdanja i samopoštovanja na primer .DP-4spada u istu grupu kao i Bazični PEAt. Primer jeste dobar ali nažalost nije potpun. Tako da će se problem verovatno vratiti ali čak i ovako  može da pomogne. preporuka je da , sem ako niste bili na seminaru, probleme rešavate uz votstvo procesora,   posebno ako se radi o jakim  emocijama.

Anksioznost i strah od ludila

Kada je previše obaveza a,  premalo vremena

Šta uraditi kada dan traje 24 h a, vama treba  da dan traje barem 28h?

 O stresu

 Posledice stresa

Možda će vas zanimati još i :

Vežbe disanja
neke od  opisanih  vežbi  se posebno   predlažu kod stresa i anksioznih poremećaja

Dobrobiti plakanja

Tekst o povezanosti emocija i anksiouznosti . O tzv Wnegativnim osećanjima " i da li su stvarno tako negativna, zašto nam je nekada teško da ih iskazemo  kao i zašto je dobro da to radimo .

Joga položaji koji ublažavaju stres
Stranica je na engleskom

Da li je stres zarazan?
Istraživanja pokazuju da gledanje drugih ljudi koji su pod stresom izaziva stres.

Šta je zamka empatije i kako je izbeći

U poslednje vreme mnogo je tekstova o empatiji i o tome zašto je dobro za nas da smo razvijamo ovu sposobnost. Ipak, empatija ima i svoju drugu stranu o kojoj treba boditi računa. Naime, bez sumne je dobro biti empatičan ali treba znati i kako se zaštititi od previše empatije.

20 pozitivnih izreka za bolji dan

How video  games can teach your brain to fight depression

Dobra i loša strana igranja igrica. Mogu stvoriti zavistnost ali i smanjiti stres i   razviti  kreativnost. Tekst je na engleskom  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom