Svet u meni

„Svet u meni“ istražuje prostranstva i bogatstva sveta u nama. Bavi se pitanjima razvoja individue ali i kako uskladiti svet u nama i svet oko nas i pronaći ravnotežu izmedju to dvoje.

O sreći iz žablje perspektive

svetumeni | 20 Decembar, 2016 18:55

                                            


 


U  poslednje vreme jako se puno govori I piše o sreći I o tome koliko je važno gledati na život pozitivno . Dovoljno je samo proguglati malo I zatrpaće vas sva sila saveta kako to postići. Pitam se , šta bi sa svim onim ljudima na ovom svetu koji su ustali "na levu nogu" I koji nisu sretni ili još gore koji imaju potrebu da zarone u svoju tugu ili srdžbu?


Radost, mir I nirvana jesu oduvek privlačile ljude I ne tvrdim da nije dobro tražiti smirenje u sebi I radost u svetu oko nas. Naprotiv. :) Pitam se jedino moramo li baš uvek I po svaku cenu da budemo sretni iz dana  u dan I šta to zaista znači?


Ako pogledamo oko sebe sve što postoji oko nas počevši od prirode ,, nalazi se u parovima: svetlo-tama, dobro –loše, ljubav-mržnja, mir-nemir, sunce I kiša. I mogla bih tako nabrajati još dugo. Pa zašto onda insistirati na samo jednoj polovini istine  ?


Svidjalo se to nama ili ne mi smo po svojoj suštini bića suprotnosti baš kao što je I svet oko nas takav.  Pomiriti suprotnosti u nama samima je jedna priča. Težiti tome da budemo bolja, najbolja, verzija nas samih je nešto sasvim drugo od toga  da ono što nam se ne svidja kod nas guramo pod tepih ali to je već sasvim druga  priča ili možda I nije . J


Zapitajmo se za tren, zašto se toliko priča o sreći Ii o tome datreba na svet gledati pozitivno ? Sreća, radost I mir su nešto što nam prija I čemu naravno težimo. Niko, neželi da bude tužan, očajan I mrzovoljan sve vreme. I to je OK. Ono, što baš I nije sasvim Ok je to što je postalo svojevrstan inperativ da prosto moramo biti dobre volje I pozitivni celo vreme. A, zašto bismo ? Zar nije normalno da se  nekad iznerviramo, rastužimo ili da nam ladje potonu ?Mislim da sasvim jeste na mestu da se osećamo i tako .


Šta ima loše u tome ako se neko oseća tužnim jer je ostao bez nekoga ko mu je bio drag   prijatelj,pa, makar  je taj  neko proživeo ovaj život u formi dlakavog četvoronošca vlažne nuške I čupavog repa ? Radi li se o slabiću ako muškarac zaplače ili je time još više čovek ?


 Zamislite se na čas o tome šta bi se desilo da sunce sija neprekidno  I baš nikada , nikada nema ni kapi kiše?  Nebi li  posle nekog vremena I sunca bilo previše? Kao što bez kiše nema života tako I bez osećanja tuge ni sreća nije potpuna , koliko god to zvučalo čudno i pomalo uvrnuto. Jednostavno, nemožete odbaciti  jedan deo sebe I biti celi A, kada I dostignete nirvanu, ako je to ono čemu težite, to nije kraj puta već samo početak novog drugačijeg putovanja jer  ništa na ovom svetu se ne razvija kada stoji predugo na jednom mestu.


Pored toga ako smo tužni, ljutiti ili samo  pokušavamo da zadržimo svu napetost stresnog dana  u sebi  , ne činimo sebi baš  veliku uslugu. Ako pokušavate da zadržite nešto  tako u sebi ,to je isto kao da gradite branu da biste zadržali reku. Priznaćete za to je potrebno prilično snage I materijala. A, da stvar bude još "lepša" pre ili kasnije ta brana će da popusti a,zamislite samo koliku će snagu tek tada  sva ta tuga, strah, ljutnja očaj ili nemir da ima?   O tome kako se sva ta sila potisnutih  misli I osećanja  odražvaju na zdravlje ne vredi ni počinjati.


A, ako je sve to tako zašto se onda toliko opiremo da uskočimo I u svoju tugu kada naidje ? Zato što je to neprijatno naravno . Ali I zato što su nas od pelena učili da nismo jaki kada plačemo , da suze treba skriti . Zato što smo naučili da se divimo ljudima koji su jači od sudbine I koji ne pokazuju svoja tzv negativna osećanja.


Ići dalje I kada je teško jeste poštovanja vredno ali isto tako nije ni za osudu ako u jednom pperiodu života kažemo "ovo je preteško ja ne mogu dalj". Lično, verujem da I tada postoji način da se  krene dalje. Ali kasnije o tome.


Tuga, Ljutnja ili neko drugo neprijatno I teško osećanje pokazalo se, ustvari brže nestane kada  dopustimo da  se ono ispolji. Kažu, ženama je tu lakše one se lakše rasplaču. Možda I jeste tako ali nema ničeg sramotnog ni u muškim suzama. Što se besa tiče I on se može izbaciti a, da pri tome nemorete nikoga da izmlatite. Poslužiće I jastuk, dobro staro mlaćenje tepiha (ako imate još uvek gde to da odradite ), trčanje  kao  i sve  ostale fizičke aktivnosti  što uključuje i jogu i pilates. A, šta ako vam se vrišti od muke ? Ništa. Vrištite u jastuk! Oh, ne sasvim sam ozbiljna.  Pokazalo se kao vrlo efikasno I verovali ili ne  trajaće daleko kraće nego što mislite da vam treba.


Dok čitate ove redove možda ćete reći  nešto slično što mi je jednom neko rekao : “Pa nije me neko uvredio pa, da se isplačem i da mi bude bolje ! Moj problem je stvaran I nikakve suze ga neće izbrisati". Tačno. Ali ako izbacite tugu iz sebe ili ako je na neki drugi način  eliminišete nećete se udaviti u njoj kasnije. Isto kao što će samo vama naškoditi ako mrzite nekoga. Neko je jednom rekao"“Mrzeti nekoga je kao da pijete otrov I nadate  se da će to onom drugome da naškodi!".


Ako ste skloniji da tražite smirenje tu vam mogu pomoći vežbe disanja, molitva I meditacija.  Uglavnom se misli da je meditacija nešto za šta vam je potrebno prilično  vremena,   da ju je teško uvežbati ili da je ona vezana za duhovni razvoj, Sve je to u izmesnom smislu tačno. postoje mnogo različitih meditacija i za neke od njih treba mnogo vežbe, posvećenosti i vremena, Za druge, je potrebno samo pet minuta ili čak i  manje jednom ili još bolje nekoliko puta na dan.Ako već niste probajte  "Male kosmičke meditacije".   Uz to što  vam neće oduzeti mnogo vremena neće vam biti potrebna neka posebna priprema .


Možda, vam se može učiniti na prvi pogled, da sve ovo i nema mnogo smisla. Ipak.Vrednost ovih metoda je velika i pokazala se kako  u praksi tako i u naučnim studijama. Možete gledati na njih kao na vrstu mentalne  higijene. Baš kao što bi ste isprali  posekotinu da se ne zagnoji tako I sa ovim metodama činite da se "negativna  osećanja" ne nagomilaju  I  dugoročno  naprave štetu vašoj duši, telu ili umu.


Smatra se da je stres jedan od glavnih uzroka mnogih oboljenja zajedno sa načinom na koji razmišljamo i osećanjima koje potiskujemo . Posebno se tu ističe hronični stres. Za razliku od akutnog stresa gde smo vrlo svesni kako smo uznemireni, uplašeni ili  na neki drugi način pogodjeni nekom  neprijatnom iznenadnom situacijom tako kod hroničnog stresa toliko  naviknemo na napetost da je i ne primećujemo . Nevolja sa tim je što se stres gomila i mada mi prestajemo da budemo svesni tog osećaja ili ga jednostavno ignorišemo naše telo to nije u stanju. Ono nam uporno   govori i upozorava USPORI, ODMORI se , OPUSTI SE!, Ovi znaci za uzbunmu ostaju prečesto neprimećeni Neznam, da li vas, ali mene ova priča neodoljivo podseća na žabicu koja je  uporno vikala, nije mi ništa a,  na kraju bila skuvana. Tenperatura se polako povećava i žabica ne oseća bol već blagu nelagodu . Na kraju balade ipak biva skuvana a, da to nije ni osetila. Ono što mi često radimo sami sebi je upravo to - govorimo "nije to ništa" dok prečesto ne bude, neću reći prekasno, već dok se ne pokažu posledice.


Razmislite načas da je u pitanju vaš mobilni telefon , da je on  počeo da koči pri radu, da krči kada razgovarate, da do u beskraj sporo skuplja poštu ili da se pregreva - da li bi ste to trpeli iz dana u dan ili biste otrčali do prvog servisa ? Verujem da bi servis bio vaš prvi izbor ako ne isti čas ali ono sigurno uskoro . Isto biste uradili i da se radi o vašim kolima. Zašto onda  kada ste u pitanju vi sami,  vaše sopstveno telo, koje  vas nosi kroz život radite drugačije ?


uobičaeni izgovor je nedostatak vremena.    Tačno je da je vremena u ovom užurbanom svetu premalo i da je obaveza previše ipak verujem da se to dvoje mogu pomiriti .


 Sve  što je do sada opisano ,možete sami primeniti   bez posebne pripreme. Pored toga, dobra im je strana to što  vam neće oduzeti puno vremena niti će koštati ni novčića ako ne brojim  ppristup netu  gde ih možete naći. Ono što je manje dobro je što ne rešavaju u većini slučajeva problem kao takav. Ono što vam je dizalo pritisak pre meditacije, verovatno će vam  uraditi istu stvar i kada se ponovo susretnete  sa istom situacijom . Ako vas nervira to što morate da stojite u redu satima da bi ste predali neki zahtev a, zatim da stojite još toliko ili više da bi dobili rešenje  danima kasnije (ako pri tome imate sreće da vas sa šaltera ne vrate jer vam nedostaje još neki papir ) onda će vas sve to stajanje, čekanje i činjenica da se to negde u svetu radi preko neta  i dalje činiti  ljutima, nervoznima, ogorčenima i frustriranima.


Jedini način da se   trajno ,oslobodite takvih osećanja je da promenite način kako gledate na stvari ili tačnije kao reagujete na situacije u kojima malo toga sami možete da promenite jer čemu kidati živce i trošiti snagu kada planinu nemožete pomeriti ?


Promeniti sebe, svoj način  doživljavanja sveta je verovatno jedini  način koji vodi do ne samo pronalaženja samog sebe, što ume da zvuči  previše mistično ili zahtevno a, nemora da bude,  već je i način kako učiniti život  lepšim i lakšim .


Da ne bude zabune. Sve metode relaksacije, meditacije kao i sve ostalo  što doprinosi da se  otarasite  nagomilanog stresa  ima svoje mesto u ovoj priči  i daleko je od nebitnog ili beskorisnog. Sve što je do sada napisano ima svoju vrednost i  mnogobrojne dokaze da  doprinosi da se  oslobodimo napetosti ,zebnje i  da  sačuvamo ili čak poboljšamo svoje zdravlje. Pored toga kratka meditacija ili neka druga metoda relaksacije je ponekad dobar uvod u druge načine da se sa problemom izborite. A, kada se sa problemom izborite i kada vam sve ono čekanje u redovima više nije nešto zbog čega vam se i na samu pomisao da vas to čeka, diže kosa na glavi, tada stres nema šta tu da traži. Ne u priči sa stajanjem u redu koji vas očekuje. Verujem da zvuči čudno ali  vaše mišljenje da nam je birokratija  spora, da papirologije ima previše ili da zaista nije u redu kada se službenice na šalterima odjednom , kao po komandi, sve pokupe i negde odu baš vama pred nosem nije  uredu, se neće promeniti. Ono što se menja je to što se vi zbog toga nećete iznervirati i što ćete drugačije odreogovati. Nebi bilo nimalo čudno da vas sve to čak i nasmeje. Čudno ali tako je.


Do ovakve transformacije se dolazi radom na sebi. Može to biti duboka meditacija, EFT (Tehnika Emocionalne Slobode(, možete naravno sami popričati sa sobomuz ili bez pomoći terapeuta.


Sad, da ovo nebi bila prazna priča ono što možete  još da uradite za sebe kada se dogodi nešto u vašem životu što vas čini da se osećate loše je da upotrebite Bazični PEAT, DP-2 ili DP-4. Bazični PEAT je sličan EFT-u i ako ste imali dodidra sa njim ni  ova metoda vam neće biti  strana.  


Metoda "Kažiprsta za otklanjanje trauma "  je još nešto što možete lako i brzo da primenite.Priznajem naziv joj je malo rogobatan ali  više je nego efikasna. kada se kaže trauma uglavnom se misli na veoma teška sećanja kao što je recimo incest ili silovanje. Ova tehnika zaista može i tu da pomogne ali  u tom slučaju stoji preporuka da to  ne pokušavate sami da odradite. Postupak kao takav nemože naškoditi ali potrebno je iskustvo da se pomogne nekome  sa takvim bolnim sećanjima jer nose sa sobom jake emocije a, ako neuspete da ih "počistite"  samo ćete prekopati po tudjoj rani i time izazvati još bola.


"Tehnika kažiprsta" se   najčešće,koristi za situacije koje su daleko manje traumatične. U stvari, moguće je primeniti na sve sećanja, kako stara tako i sveža, koaja u sebi nose negativan naboj.na  primer   neprijatna   uspomene iz detinjstva, sećanje na dan kada ste imali nesreću u saobraćaju, prolili vino na beli stoljnjak prijatelju na svadbi, ušeprtljili se pred šefom i to tako da vas svi vide, dobili lošu dijagnozu..itd. Isto tako ova metoda je preporučljiva i za sve one koji rade  stresne poslove a, izloženi su patnji drugih ljudi  kao što je to  medicinsko osoblje, spasioci, batrogasci i drugi.  Ali isto tako i na obične dogadjaje iz života koji se nekako zalepe za nas pa, vrtimo iste slike u glavi istu priču koju smo čuli .


A, ako vam se se sve ovo čini prekomplikovanim, ako vam se ne uče nove tehnike ili ne kopa po netu i Youtub-u možete probati i sledeće:


  1. Udobno se smestite i to negde gde vas niko neće  uznemiravati neko vreme. Zatvorite oči i opustite se . Pratite ritam svog disanja i koncentrišite se na samo disanje. Pratite udah i izdah. Neka se sva vaša pažnja usmeri samo na to. Ponovite ovo nekoliko puta onoliko dugo koliko vam prija. Sad, zamislite da se sva vaša nnapetost, tuga, bes ili šta god to bilo  a čini da se osećate neprijatno, skuplja u jednu loptu ispred vas. Skupite  svo to osećanje , recimo nemir i napetost u tu jednu loptu energije ispred vas. Zamislite je što  tačnije možete. Možete joj dati  neku boju ili samo postati svesni toga. Sada je zamolite u mislima, da se vrati "izboru" (nestu  koje zovemo Bog, Tvorac ili Potencijal). Ako neželi da ode, objasnite joj da vas njeno prisustvo povredjuje i da će tamo gde je šaljete da joj bude lepo . Da će se trasformisati , spojiti sa srećom, mirom . a, kada se to desi  zamolite je da vam se takva vrati. Na kraju uradite suprotno od onoga šta ste na početku uradili . učinite da ta nova preobražena lopta svetlosti postane deo vas. možda, će vam biti lakše ako zamislite da sa svakim udahom postaje deo vas, da se širi po vašem telu. Kada  postane deo vas ostanite još malo zatvorenih očiju opušteni. Pre nego što otvorite oči zahvalite se toj energiji  na pomoći ili  pronadjite stvari u vašem životu na kojima možete biti zahvalni  i zahvalite na tome. Otvorite oči kada ste spremni.
    Uz malo vežbe biće vam potrebno samo par minuta da sve odradite.

  2. Ukoliko se osećate napetima  možete se osloboditi tog osećaja tako što ćete u mislima prelaziti sa tog osećanja napetosti, kojesada osećate, na osećanje sreće ili smirenosti, koje ste ranije iskusili. Za početak uživite se u to neprijatno osećanje, kao da  ste zaronili u njega a,  a,zatim  izronite iz nnjega izdišući kada ga osećate najače. Sada, se prisetite jednog lepog, srećnog il momenta kada ste bili  vrlo smireni. Pomislite na tu situaciju, i osetite taj mir, sreću ili radost šta god da ste tada osetili kao da se sada dešava.Ostanite u tom trenu, tom osećanju nakratko. Izdahnite kada je najjače i zatim zaboravite na njega. Važno je pri tome da se potrudite da zaista osetite i to najjače što možete i jedno i drugo osećanje i da se skoncentrišete samo na to. Zadržite se u jednom ili drugom  osećanju nekoliko sekundi a, zatim  zaboravite na to i  potpuno se uživite u suprotno osećanje. Posle nekoliko  skokova sa jednog u drugo  napetost će se znatno smanjiti ili sasvim nestati a, zameniće je neutralno osećanje.


U nastavku par linkova koji bi vas mogli zanimati.


Do nekog novog pisanja, pozdravljam vas i pozivam da komentarišete kako bi tekstovi biili još bolji.  Ukoliko imate pitanja, sugestija i komentara, možete mi i pisati na:


peat.help et gmail.com 

 

Želim vam sreću i svako dobro

                  Moglo bi vas zanimati još i :


 

Dmitri Tarasov  - Youtube :

  1. Eliminisanje napada panike, straha, nervoze ili lošeg sećanja

     

    Primer za DP-4. Primer jeste dobar ali nažalost nije potpun. Tako da će se problem verovatno vratiti ali čak i ovako  može da pomogne.

  2. Luiza Hej ,

     

    Potpun spisak bolesti i afirmacija-


Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb