Svet u meni

Hiperkinetički poremećaj sa poremećajem pažnje    (ADHD  od engleskog Attention-Deficit Hyperactivity Disorder, AD/HD, ADD) se danas sve češće javlja kod dece, dok je u isto vreme  I jedan od onih poremećaja koj   mogu da ostanu  dugo nedijagnostifikovani I samim tim I ne tretirani.   Premda simptomi ADHD-a mogu biti prisutni i kod dece uzrasta od 2-3 godine, dijagnoza se najčešće postavlja pri polasku u školu  ili tokom školovanja . Često neshvaćena na pravi način,  ova deca se etiketiraju kao bezobrazna, nevaspitana, tvrdoglava I agresivna. Kao takva  mogu lako biti  neshvaćena  od strane roditelja I nastavnog kadra kao I odbačena od strane svojih vršnjaka  zbog čega duboko pate.

Šta ga uzrokuje i kako se ispoljava ?

Smatra se da je ADHD prouzrokovan  neravnotežom na nivou mozga  a, da se kao takav ispoljava u ponašanju .Ova deca imaju teškoće  da zadrže pažnju duže vreme tokom igre , izrade domaćih zadataka I sl .Pažnja je kratkotrajna I lako se gubi.   Detetu je lako skrenuti pažnju tako da se ono usmerava na nešto drugo zbog čega ima problem da uradi do kraja ono šta mu se kaže .Roditelji često  imaju utisak da dete ne sluša kada mu se direktno obraćaju Čini se kao da su ova deca uvek rasejana  jer gube stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti,zaboravljaju po šta su krenula ili šta je trebalo da urade.

Takodje, ova deca su često inpulsivna tako da se kod njih može uočiti tendencija da mnogo I brzo  pričaju, daju odgovore i pre nego što je pitanje postavljeno,  brzaju kada rade zadatke  tako da se greške javljaju zbog brzine a, ne  neznanja, imaju teškoću da sačekaju svoj red  zbog čega prekidaju drugog, upadaju u reč ili odustaju od čekanja u redu .  

Nemirna su I uvek u pokretu kao da su “uključena u struju”. Nemogu mirno da sede, vrpolje se, teško im je da sede na stolici ceo čas, ustaju,  stalno klate nogama, trčkaraju ili  se pentraju u situacijama kada je to neprihvatljivo

Uz sve to  jedna od karakteristika ADHD-A su SNAŽNE emocije, koje dete teško kontroliše što dodatno komplikuje stvari.   Često je prisutan bes, zbunjenost, strah, osećaj bespomoćnosti, beznaða, depresije, očaja, anksioznosti i stresa .  

Kada se sve prethodno uzme u obzir jasno je da se ne radi samo o deci koja su nemirna i čiji je čini se, izvor energije nepresušan. Problema je mnogo kako u vaspitanju,  tako i u školi komunikaciji i  uklapanju ove dece u širu socijalnu sredinu. Jedan od problema koje nismo pominjali je i taj što ova deca zbog  loših iskustava u kontaktu sa drugim ljudima (odraslima ali i drugom decom ) neretko  imaju teškoća da izgrade pozitivnu sliku o sebi- prečesto čuju „nisi dobar „.

Vaspitni stilovi i ADHD

 Za vaspitanje ili tretman ove dece potrebno  je imati mnogo strpljenja, pažnje, ljubavi  uz mnogo vremena za bavljenje detetom. Pre svega, veoma je važno da roditelji razumeju o čemu se zaista radi – da je u pitanju razvojni poremećaj a ne bezobrazluk. Takodje, potrebno je da I dete razume šta se sa njim dešava.  i na kraju , od neprocenjivog je značaja da roditelji prihvate dete onakvo kakvo jeste ali I da dete prihvati I voli sebe onakvo kakvo jeste.

Preporučuje se da  roditelji  budu jasni prilikom pravila koja postavljaju, da se pridržavaju istih I da više podstiču a, manje kažnjavaju.

Šta još može da pomogne

Sem toga od pomoći mogu biti I par jednostavnih I praktični saveta. Detetu je potrebno obezbediti miram Kutak za rad u kojem neće biti ometano. Jasan I ustaljen raspored aktivnosti tokom dana je od velike pomoći posebno  ako ga se pridržava. Gradivo koje se uči I zadaci koje treba uraditi  dobro je podeliti u manje celine uz česte pauze tokom rada. Pomaže I ako je gradivo koje se uči jedno za drugim nije slično po sadržaju I težini. Uputstva koja se daju detetu moraju biti  kratka I jasna.  Ukoliko je moguće ,poželjno je dopunjavanje I kombinovanje verbalnih  uputstava sa vizuelnim i pisanim uputstvima.Još korisnih , praktičnih I proverenih saveta možete naći na sledećem linku   (tekst je na engleskom ).

Dijagnostika i tretman 

Dijagnostika ADHD-a se zasniva kako na posmatranju deteta  tako I na podacima dobijenim od roditelja i/ili nastavnog osoblja. U terapiji ADHD-a mogu se koristiti lekovi kao I drugi pristupi. Jedan od njih je i   bihevioralna psihoterapija koja je usmerena na promenu ponašanja. Predstavnik ovog pravca jei   i CBT.Sem toga vežbanje socijalnih veština je takodje od pomoći.Promene načina ishrane ili uvodjenje suplemenata se takodje savetuje mada ovaj pristup nije dovoljno ispitan. U svakom slučaju ako namirnice koje sadrže additive, kafu , alergene čine da se simptomi pogoršaju nije na odmet razmisliti I o ovom pristupu stim što bi trebalo sve takve promene raditi uz lekarsku kontrolu.Na sledećem linku   možete naći više informacija i  dobrih, praktičnih saveta u vezi ishrane, suplemenata, vežbi disanja i  vizuelizacije  za ovu decu . Već kada smo kod alternative probajte i  Male kosmičke meditacije – mogu biti samo od koristi I vama I detetu.  

Pored svega navedenog meridijanski oblici psihoterapije su se pokazali kao efikasni u lečenju hiperkinetičkog poremećaja. Pre nego što kažem nešto više malo podsećanje.PEAT isrodni sistemi deluju na emocije ili  neprijatna  sećanja koje su u osnovi problema a, sa kojima su povezane odredjene misli , mentalne slike i doživljaj u telu ( npr napetost mišića koja prati i osećaj uznemirenosti). Vremenom uz taj početni „okidač“,se lepe slične misli –kao što se na malu grudvicu snega nalepi sve više i više snega i na kraju imate poveliku grudvu . Ipak, kada bolje pogldate i dalje  je u osnovi ostala samo ona malecna grudvica. Ako otopite nju dovoljno dobro i jako rešili ste se i ostatka. Na taj način PEAT rešava i dobar deo problema. Jedan od njih su recimo i strahovanja i anksiozna stanja. Tako da, ukoliko se dete koje pati od ADHD oseća  uznemireno i napeto kada ima kontrolni jer strepi da će zabrljati  taj problem se može razrešiti brzo ,  često i u par  povezanih procesa.  Sa druge strane ADHD je sličniji kući koja ima više prostorija, povezanih struktura i mnogo mnogo cigli koje treba ukloniti kako bi se sve rašćistilo. PEAT deluje upravo na taj način da rešava kompleksne probleme jedan po jedan. Na sreću to ide prilično brzo. Bilo bi potrebno  previše vremena i prostora da se opiše kako sve to izgleda u konkretnom  slučaju . 

Ukratko ,u  slučaju  hiperkinetičkog sindroma PEAT može da pomogne na više načina:  smanjuje stres i anksioznost, povećava  samopouzdanje, otklanja loša uverenja, gradi  one osobine koje su željene  i pozitivne. I to naravno nije sve J A, pošto , je najbolje ako se u isto vreme radi i sa roditeljima dobrobit je višestruka.

I na kraju. Bez obzira na to šta se u vašem slučaju pokazalo kao dobitna kombinacija, bile to tradicionalne ili alternativne metode, jedino što je zaista važno je da se vi i vaše dete dobro osećate u svojoj koži.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom