Svet u meni

Fobije

Strah je jedno od onih osećanja koje smo svi barem jedanput u životu doživeli i jedno od onih koje se nikome ne dopada. Ipak, koliko god čudno bilo strah kao takav nije naš neprijatelj. Neprijatan je to osećaj bes  ikakve sumnje ali isto tako je i koristan jer nas upozorava na opasnost i tako nas štiti od nevolja. A, opet rado bi ga se otarasili zar ne ? JPosebno ako ste medju onih ,gotovo 25% ljudi kojima strah u nekom od oblika   čini da svakodnevni  život bude  teži i  komplikovaniji nego što ume da bude.

O strahu se inače retko govori  iz više razloga. Pre svega, već i pričanje o stvarima koje nas plaši nije prijatno ne samo zato što se dok pričamo prisećamo onoga sta nas plaši već i zato što smo tada  otvoreni a, samim tim i ranjivi,   a, tada  izlaženo sebe  većem riziku  da nas drugi neće razumeti i da će nasblago rečeno "čudno gledati"posebno ako naša strahovanja nisu uobičaena . Pored toga, prečesto se smatra da ako se neko boji nečega da je slabić i kukavica a to priznaćete nije baš laskava "etiketa" da i ne pominjemo što  takvi stavovi    neretko umeju da budu vrlo daleko od istine.

Mmožda baš zato što retko,  o njima otvoreno govorimo   , deluje da fobije  nisu tako prisutne i da su  samo izolovani  slučajevi osobe koje od nje i srodnih poremećaja boluju ali nije baš tako .  Fobije su  mnogo učestalije nego što se misli .  

Šta je  fobija

Na samom početku , važno je napraviti razliku između fobije i anksioznosti.  Kod oba je u osnovi strah ali je razlika između njih velika.  Dok kod generalizovanog anksioznog poremećaja nepostoji konkretan objekat koji izaziva strah već je prisutno  snažno osećanje lebdećeg, stalno iščekivajućeg straha i brige koje je  više-manje trajno, mada može , varirati  po jačini , za fobije je karakteristično osećanje  izrazitog straha ali  se ono javlja samo u  vrlo odredjenim situacijama - kada je osoba  suočena sa objektom svoga straha  ili kada očekuje da će se to desiti.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, fobije spadaju  u grupu  neurotičnih, sa stresom povezanih poremećaja i  definiše se kao iracionalan ,neosnovan strah od objekata, ideja ili situacija.  Kaže se da je to iracionalan strah zato što osoba  koja pati od ove vrste straha često nije u stanju da navede jasan, logičan i razumljiv razlog zbog čega se nečega plaši.   U nekim situacijama, osoba koja ima fobičan strah može navesti  vrlo jasne razloge svog straha ali i tada mada na prvi pogled postoji sasvim razumljiv  razlog za strah njegova jačina  nije u skladu sa  stvarnom opasnošću. Tako, na primer,    neko može da se boji recimo,  pauka jer su  neki od njih otrovni a, samim tim predstavljaju opasnost po    zdravlje pa i život , što je,priznaćete, sasvim na mestu. Ipak, jačina tog straha nije u skladu sa verovatnoćom da će kućni pauk biti baš od otrovne vrste ali i pored toga što je osoba toga svesna i dalje se smrtno boji pauka.

U osnovi  neki od najačih ljudskih strahova, pa tako i fobija,  nalaze se baš  strah  od bola, bolesti,  uništenja i smrti.  Pored toga,   naša prethodna nepriatna ili  čak i traumatična iskustva mogu biti generatori  za nastanak fobije.  Ipak,  nisu sve fobie  prouzrokovane  nekim lošim sećanjem  ili našim urodjenim  instinktima.   Uzroci fobija mogu da budu daleko dublji, skriveni u podsvesnom  i  ida na prvi pogled nemaju nikakve veze sa objektom straha..

Uglavnom nastaju u ranom detinjstvu, ali se mogu javiti i kasnije tokom života, kao  posledica neprijatnih  iskustava , kao što je na primer strah od javnog  nastupa. 

Fobija se jako retko javlja izolovano. Uglavnom postoji zajedno sa drugim, pre svega anksioznim, ali i depresivnim poremećajima.

Vrste fobija

Kao što smo rekli , fobije su uvek vezane za neki konkretan objekat, aktivnosti   situacije  ili ideje. medju najčešćima se navode:životinje (najčešće su to  različiti insekti, zmije, psi), visina, letenje, bolest ili povreda, oluja i mrak. Prema nekim istraživanjima, javljaju se kod gotovo četvrtine opšte populacije.

 Agorafobija - Predstavlja strah od otvorenih prostora, trgova i ulica. Strah u ovim situacijama najčešće je praćen iščekivanjem paničnog napada ili simptoma sličnih paničnom napadu, koji sa sobom povlače strah od smrti ili ludila.  Osoba se oseća sigurno kod kuće i ne izlazi napolje sama. Akojje sa agorafobijom povezan i    panični napad ili slična stanja izbegavaju se i ona mesta gde bi se napad mogao  dogoditi ili se ranije već dešavao   .

Klaustrofobija - Slično kao kod agorafobije gde se radi o strahu od otvorenog prostora ovde se radi o strahu od zatvorenog suženog prostora kao što su to liftovi i drugi skučeni prostori. Ponekad su praćeni i paničnim napadima koji su prouzrokovani strahom od toga da će se ugušiti i umreti  jer im ponestaje vazduha.

Osoba izbegava  takve prostore,mesta na kojima je imala panični napad kao i sve situacije  koje  za posledicu mogu imati  boravak u takvom okruženju kao što su na primer različiti medicinski skeneri .

Socijalna fobija Ovo je vrsta fobije koju karakteriše iracionalan strah od procene i kritike drugih ljudi. Osoba u prisustvu drugih se oseća  jako neprijatno jer  strahuje od poniženja, sramoćenja, zbunjivanja i sl. U  najčešće ubraja se strah od javnih skupova, javnog nastupa, susreta i razgovora sa većim brojem ljudi mada, može da se javi i kod bilo koje drugeaktivnosti koja se obavlja pred drugima.    -   neka istraživanja ukazuju da je strah od javnog nastupa najučestaliji predstavnik fobija i da  ga ljudi koji od njega pate opisuju čak i jačim od straha od smrti. Ovo osećanje straha  i napetosti Često je praćeno crvenjenjem, drhtanjem, preznojavanjem   i lupanjem srca.

Izbegavaju se, sve socijalne situacije u kojoj bi se  osoba, mogla osetiti poniženom,  odbačenom, neadekvatnom i manje vrednom u bilo kom smislu.

 Fobije od  lekara,zubara, injekcija i slično - Za ove vrste Fobija specifično je i po tome se izdvajaju  od drugih to što nosi sa sobom moguće rizike i posledice  po zdravlje.  Pri samoj pomisli na stomatološku ordinaciju , lekara  iglu i  druge moguće intervencije,  čoveka hvata jeza i oseća jak strah koji ga preplavljuje i  povremeno  parališe a, lekari, zubari i "igle" se izbegavaju u velikom luku  što može da dovede do ozbiljnih posledica.

Smatra se da oko 5% odrasle populacije pati  od ove fobije.
Pored fobija od   medicinskog osoblja ili  "belih mantila" postoji i fobija od bolesti kao  zasebna vrsta fobija.  Mada, na prvi pogled podseća na hipohondriju jer je u osnovi obe strah od bolesti one se  po svojoj sustini razlikuju  ali se često i prepliću. fobija od bolesti je u stvari strah da se ne oboli  dok je   za hipohondriju   karakteristična  stalna zabrinutost za sopstveno zdravlje uz  učestalo žaljenje na telesne simptome za koje ne postoji fiziološka osnova,   kao i stalno preispitivanje fizičkog zdravlja. Hipohondrija je stalna preokupacija mogućnošću postojanja jednog ili više, često progresivnih, somatskih poremećaja.
 Fobija od letenja - Prilično je rasprostranjena, mada, nnogi ljudi nikada ne priznaju da se boje aviona i letenja. Jednostavno, oni izbegavaju da lete, već biraju  neko drugo  prevozno sredstvo ako je to iole moguće pa makar  putovali i satima duže i neugodnije. Ona ume da prilično zakomplikuje život, posebno ,ako  zbog prirode posla ili privatnih obaveza  osoba često mora da leti avionom.  To, što osoba, na svesnom nivou , zna da je verovatnoća  da će se avion srušiti veoma mala i da su statistički gledano avio letovi sigurniji od vožnje drumom nimalo ne pomaže.

ono što čini ove fobije parališućim i toliko intenzivnim  pored straha od visine ili smrti  jeste i strah  povezan sa činjenicom da smo u avionu ,izolovani i daleko od svih  do kojih nam je stalo  i koji bi nam barem  teoretski mogli nekako pomoći ako prigusti, i da  smo prepušteni sami sebi i  sudbini. Za razliku od aviona,  dok vozimo auto  imamo osećaj nadzora  nad situacijom – možemo se, ako ništa drugo,  u svakom trenutku zaustaviti i odrediti pravac njegovog kretanja.
Mnoge svetske aviokompanije razvile su programe terapije  za   osobe koje pate od ove vrste fobije , i njima se bavi posebna služba. 

Pored  ovih učestalih, gore opisanih fobija , postoje i mnoge druge  kao što su : niktofobija (od mraka), arahnofobija (od paukova), aglofobija (bola), brontofobija (od nevremena), karcinofobija (od raka), dromofobija (od prelaska ulice), pekatofobija (od greha), fazmofobija (od duhova), herpetofobija (od gmizavaca), numerofobija (od brojeva), ofidiofobija (od zmija), genofobija (od seksa), pirofobija (od vatre), omitofobija (od ptica), fobofobija (fobija od fobije), ksenofobija (od stranaca), hemofobija (od krvi), tripanofobija (od injekcije), fotofobija (od svetlosti), dendrofobija (od drveća), amaksofobija (od vožnje), entomofobija (od insekata), triksaidekafobija (od broja 13), fobije od dugmeta, nekog određenog slova, rupa, ćoškova,  samoće, spavanja, rada,dodirivanja krzna životinja, da će osoba biti živa sahranjena...

Posledice fobija

Rekli smo da je fobija strah od odredjenog objekta, situacije, aktivnosti ili ideje. Strah koji one nose sa sobom je  često jak   a, ljudi nevole da se osećaju uplašeno, pa, od izvora straha beže, što je sasvim razumljivo . Od nekih stvari je lakše pobeći nego od drugih ali  kako god da okrenete ako su fobije ili drugi anksiozni poremećaji deo vašeg života one umeju da ga itekako zakomplikuju, svejedno da li se radi o klaustrofobij, strahu od visine, zubara ili raznoraznih bubica.

Ako niste iskusili ovakav iracionalan strah  razmislite na trenutak o tome  šta sve nosi sa sobom jedna klaustrofobija  i to samo recimo u situaciji kada nemožete  da se  provozate lifton do 12. sprata   zbog sttraha koji vas parališe, a,  natovarili ste se u marketu. Ako vas uzas spopadne kada vidite doktora, iglicu ili samo čujete onaj umilan zvuk  zubarske bušilice ili ako se  uspaničite kada vam u sobu uleti tvrdokrilac .A, zamislite tek divote putovanja na more busom ceo dan a, imate novca da sebi priuštite let avionom.

Živeti  sa fobijom koji u nama izaziva preplavljujući strah i parališe nas bio on realan ili ne , neki od uobičaenije vrste il egzotičan, uopšte nije lako .?  Ne samo što izaziva  patnju već ometa  osobu da mnogo slobodnije, kvalitetnie  i lakše živi  

Uopšte, nije lako priznati da nas neka fobija često ometa u normalnom funkcionisanju  a, umeju to one i to rade veoma uspešno kako na poslu, tako i  kod kuće ili na ulici. Primera radi, kod nekih slučajeva agorafobije ,  strah je takav da osoba ne sme da izađe na ulicu, boji se otvorenog prostora, zamišlja šta bi sve tu moglo da mu se desi i preplavljen je strahom.Fobija preuzima kontrolu  što ne samo što komplikuje život na onom jednostavnijem organizacionom nivou, već čini da osoba   trpi mnogo  duševne boli  a, u nekim slučajvima , kao kod pomenute agorafobije utiče da osoba postane u većoj ili manjoj meri zavisna od pomoći drugih.  Pored, svega toga, pogotovo kada se  osoba suoči sa iracionalnošću svojih strahova  postaje još teže živeti sa strahom jr su tu sada još i osećaj stida, krivice ili bespomoćnosti,posebno ako  je bilo pokušaja da se fobija razreši a, ona nije otišla ili se kasnije vratila,   kao i nov set strahovanja vezanih kako za budućnost tako i za sopstveno mentalno stanje .

Kako se leče fobije

Terapija jednostavnih fobija uključuje postepeno izlaganje osobe objektu straha ili njeno dovođenje u situaciju koje se plaši (bilo u stvarnosti bilo u mislima).  Ovaj postupak se zove desenzitizacija.U terapiji se mogu koristiti i lekovi. Kod socijalne fobije uglavnom se primenjuju antidepresivi i beta blokatori za fizičke simptome, ali i vežbe opuštanja i učenje društvenih veština*.

Kako to sve u stvari izgleda? U suštini osoba uči da se odplaši onoga čega se bojala  a, za to je potrebno vreme. Isto, kao što učimo različite veštine tako se i ovaj proces desenzitizacije odvija na sličan način. Razmislite o ovome načas očekujemo li od novorodjenčeta da ustane i potrči isti čas kada se rodi ili to ide malo drugačije ? Dete prvo nauči da sedi, zatim puzi pa tek na kraju da hoda . Uz sve to za sve to joj je potrebna pomoć i podrška  barem u početku   jer će sigurno izgubiti ravnotežu i  pašće a, tada će joj biti potrebna i sigurna ruka da je podigne ali i nežnost i brižnost da je uteši i ohrabri.

Nadam se da ćete se složiti samnom da je to sve deo učenja i da i treba da bude tako . I, kod odstrašivanja je isto tako.   Ovde se isto ide sasvim postupno i proces se prilagodjava svakoj osobi pojedinačno .

Recimo , ako se neko boji zatvorenog prostora može se od nje tražiti da zamisli ili da se priseti kako je izgledalo kada se poslednji put vozila liftom i koliko je strah tada bio jak. Sledeći korak bi bio da dodje onoliko blizu lifta samo    do momenta dok se strah ne pojavi i .  Kako se strah gubi tako se ide blize izvoru straha. U ovom slučaju od vizuelizacije do trenutka kada osoba bez straha moze da boravi u liftu  i na kraju  da se istim i vozi. Sve se ovo radi vrlo postepeno uz vodstvo, pomoć i podršku terapeuta .  

PEAt u tretmanu fobija

Alternativno, ovaj procws može da se uradi i mnogo brže. Ne u smislu da se stvari zbrzaju i preskaču  na svoju ruku , već da se koristi manje konvencionalna tehnika. Mislim, naravno na PEAT. U PEAT-u se koristi samo   proces vizuelizacije i to na specifičan način. Zamisli se situacija u kojoj se strah javio i radi se sa tom slikom , mislima i osećanjima koji su se tada javili. Proces traje nekih pola sata i  često je to dovoljno da fobija nestane. Ponekad je potrebno uraditi više od jednogprocesa . Ukoliko  se sve uradi kako treba fobija se ne vraća, što se ponekad dešava kod desenzitizacije .Zvuči neverovatno ali je istina.  Više o DP-4 tehnici  koja se često koristi u tretmanu fobija možete pročitati ovde.

Suoči se i pokori svoj strah –istine i zablude

Često  možete da pročitate kako treba da se suočite sa svojim strahom da bi ste ga pobedili . nešto u stilu uskoči i zaplivaj i  pobedi sebe i svoj strah. Uz to ide i poruka, istaknuta ili skrivena ako to ne učiniš onda si kukavica.

Bilo bi lepo da to može da se obavi tako .  Nažalost nije tako. Strah nemožete pobediti . on je pre svega deo nas i ima svoju ulogu. Kao  drugo, straha se možete rešiti ako je fobija u pitanju jedino ako se ona istopi  i prestane da bude izvor straha. Bez obzira odpredelite se za konvencionalne netode ili PEAT stvar je ista.  Verujem da ovo može da na prvi pogled zvuči kontradiktorno jer se u obe metode u suštini suočavamo sa svojim strahom ali razlika je ogromna.  

Uzmimo ono „skoči i zaplivaj „ u bukvalnom smislu .ako se neko boji duboke vode i vi ga bućnete u more 5 km od obale i pokazete mu u kom pravcu da pliva- šansa da će doplivati  živ, zdrav i čitav do obale su prilično mršave  - ili će se uspaničiti pa u opštoj konfuziji otplivati u pogrešnom pravcu  ili će mu ponestati snage ako ga pre toga  ne pojede neka riba ili nešto drugo  .  U svakom slučaju ako i stigne do obale sanse da će se usput otresti straha su astronomski male. Mnogo je veća verovatnoća da će se samo još više bojati i da će uz sav strah koji je  i pre postojao sada tu jos biti i traumatično iskustvo da sve to jos bolje učvrsti.

J Suočavanje sa strahom na ovaj način vas verovatno neće baš ubiti ali verovatnoća daćete sebi ili onome kome želite da pomognete naneti više štete nego koristi su veoma velike.

Kako pomoći

Ako je fobičan strah vaš pratilac ili je deo života nekoga ko vam je drag najvolje ćete pomoći sebi ili drugome ako  potražite stručnu pomoć.  Na vama je da procenite da li će vam više odgovarati   klasičan način terapije, PEAt iili nešto treće, Jedino što je bitno  da vama ili nekome ko vam je drag a, zlopati se sa fobijom bude dobro.Stoji daćete sami morati da rešite taj problem ali nećete biti sami na tom putu .

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi  PEAT-a a, vezane su za strahovanja, fobije  ili napade panike  slobodno me možete kontaktirati . Više o meni   uz kontakt adresu možete pronaći ovde

Do nekog narednog pisanja, želim vam sreću i svako dobro

Jelena

Povezani tekstovi:

Anksioznost i strah od ludila

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom