Svet u meni

Malo o depresiji, koliko je zaista česta i još o ponečem

svetumeni | 10 Septembar, 2017 15:24

Smatra se da će depresija, kao najčešći poremećaj u psihijatriji, do 2020. godine biti vodeći uzrok onesposobljavanja i gubitka zdravlja, dok bi , prema projekcijama u Srbiji ona mogla da bude druga, odmah iza kardio-vaskularnih oboljenja.

Prema statističkim podacima, u Evropi se godišnje dogodi 128 hiljada samoubistava, kojima je uzrok ova opaka i nedovoljno prepoznata mentalna bolest. Sem toga, Depresija sama po sebi utiče na povećanje rizika od javljanja dijabetisa, povišenog krvnog pritiska uz povećanje rizika od pojave zloupotrebe supstanci.

I kao da to već nije dovoljno crno , Svetska zdravstvena organizacija (WHO), navodi da se čak, 75 posto osoba koje bolluju od teškeh oblika depresije, ne leče adekvatno . Razloga za to je mnogo . Mada je depresija jedna od bolesti koja se leči I može da se izleči ili barem drži pod komtrolom nije svako u mogućnosti da lako I jednostavno dobije potrebnu pomoć. Drugi,razlog je taj da je depresiju često teško razlikovati od tuge, promene raspoloženja običnog neraspoloženja ili premora. Takodje, depresija se često javlja u kombinaciji sa drugim bolestima, uglavnom kao odgovor na tešku životnu situaciju u kojoj se osoba našla ( npr : teške I neizlečive bolesti , nastanak invaliditeta, gubitka posla n ).

Pored, toga, nisu sve depresije iste. Mnogo je onih koji I pored toga što od nje boluju u svakodnevnom životu dobro funkcionišu, mada se u sebi , I dalje bore sa svojim “demonima” .

Uz to, mnogima je teško da priznaju sebi I da prihvate da su bolesni . Kod “običnih” , organskih bolesti ljudi se uglavnom pitaju zašto se to njima dešava, možda okrive osobu koja se sa njima vozila u busu za grip koji su dobili, pozivamo se na genetiku ili jednostavno sve pripisujemo sklopu nekih okolnosti, a kad se pojavi psihološko oboljenje, vrlo često krivimo sebe. Takodje, neretko je prisutno I uverenje da će sve samo od sebe proći, da se sami mogu sa svim izboriti , ili da se odlazak na put sve popraviti . Na žalost depresija je kao olovna senka -koja ide unaokolo svuda sa vama tako da se nje nemožete tako lako otresti- gde vi tu I ona.

Saberite sve to I dobijete jedno ogromno crno klupko, jedan zadtvoren krug, zbog kojeg ne želite da priznate ni sebi niti svojim najbližim da imate problem, a kamoli da potražite pomoć stručnjaka. A, ako vam se depresija ušetala u život , pomoć vam je potrebna, često i više nego što mislite.

Odlazak kod psihoterapeuta ili psihijatra je još uvek prečesto, povezan sa osećanjem stida I srama. Stigma je jedna od možda I najvećih prepreka I zato se sa njom moramo boriti. Danas u svetu mnogi imaju svog psihologa i to nije više pitanje statusa već potrebe i podrške. Svi smo pod stresom jer je dan nekako postao prekratak problema je previse a, uz, to I pored sve bolje povezenosti preko Facebook-a, Vibera I sličnih dostignuća savremene tehnologije sve manje smo zaista povezani I sve manje pričamo jedno sa drugima .

Za lečenje depresije koristi se psihoterapija I lekovi . Smatra se da je psihoterapija uz edukaciju verovatno najbolji put koji vodid do izlečenja a, na tom putu oporavka I ozdravljenja stoje predrasude . Zato bez rada na otklanjanju predrasuda I stigmatizacije koja često ide uz poremećaje mentalnog zdravlja pravog rešenja nema.

Povezani tekstovi :

Funkcionalna depresija iz prvog lica

Funkcionalna depresija je ona kod koje osoba uspeva prilicno dobro da funkcionise u

svakodnevnom zivotu . Ovo je jedna takva prica I zaista dobar tekst sa puno prakticnih saveta. Moze vam pomoci

Tuga ocaj ili depresija

O toeme šta je depresija I kako je razlikovati od sličnih stanja

Anksioznost I strah od ludila

Depresija I anksioznost idu ruku pod ruku veoma cesto . U ovom tekstu nesto malo o tome sta je anksioznost I ponesto o tome sta mozete da uradite ako se borite sa njom

Predrasude I realnost

Koje su neke od najčešćih predrasuda o mentalnim bolestima I onima koji od njih boluju I šta je od svega toga tačno a, šta baš I ne