Svet u meni

O stresu je napisano mnogo tekstova dovoljno je proguglati netom i zatrpaće vas svi mogući i nemogući saveti kako se sa njim izboriti . Potrudiću se da vam ponudim nešto ako ne sasvim novo ono   barem ćete imati,   na jednom mestu, objedinjene  trikove i metode  koji   provereno pomažu u  njegovom savladavanju.

Na nesreću nepada mi na pamet ni jedan način da  u potpunosti zaobidjem onaj dosadniji  deo priče ostresu koji se toliko puta pominje ali bez razumevanja neprijatelja teško je izboriti se sa  njim zato bolje da krenemo .  

Na početku par reči o tome šta je u stvari stres .Stres je odgovor organizma na situaciju koju osoba doživljava  kao ugrožavajuću po svoj telesni ili psihički integritet. Radi se o složenom fiziološkom procesu. Predstavlja način na koj

mentalno, fizički i emocionalno reagujemo  na različita stanja, promene i zahteve u našem životu. Organizam se u stresu priprema na brzu reakciju i zaštitu

Izvori stresa ili stresori su događaji u našoj okolini ali isto tako i ono što doživljavamo  ili osećamo i procenjujemo kao ugrožavajuće.  Oni mogu biti:

fizički - izloženost jakoj buci, vrućini, hladnoći, boli,

psihološki - sukobi s članovima porodice, prijateljima, kolegama na poslu. Smatra se da su loši medjuljudski odnosi najčešći izbori stresa uz pritiske na poslu, rokove i probleme sa novcem.

Još pre deset godina Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još

više povećao zbog globalne  svetske krize i nezaposlenosti.

Ovo je lista 10 najstresnijih zanimanja:

1.poslovi vezani uz edukaciju,

2. medicinsko osoblje ,

3. rukovođenje(menadžment),

4. poslovi  sekretarice,

5. konobar,

6.novinski urednik,

7.policajci i srednje rangirani menadžeri,

8. kontrolori letenja,

9. agent na berzi, 

10. majke male dece.

Uz pojam stresa na poslu vezuje se i „Burn out sindrom“, označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog  zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali za razliku od njega ovde se menja i stav prema samom poslu, što za umor nije karakteristično.

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, su pre svega loši međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing,

koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni provode prema svojim kolegama.

Ipak,  sva životna okruženja,mogu  biti potencijalno stresna , i određeni nivoi stresa su SASTAVNI DEO ŽIVOTA.

Reakcije na stres zavise od njegovog trajanja i jačine.

Stres može biti akutni - jaki, iznenadni, koji nastaje kao reakcija poedinca na trenutnu opasnost npr. kada vozač mora naglo da zakoči ili skrene da bi izbegao sudar. Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje . Primećujemo da smo "nervozni", uznenireni, tužni, potišteni, da osećamo bes prema sebi i drugima,  da nam je pažnja i koncentracija  slaba,   da smo rastreseni,  zaboravni ,  da stalno razmišljamo o istim stvarima i da smo zabrinuti za svoe psihičko stanje.

Hronični stres nastaje kao posledica trajne izloženosti stresnoj situaciji, npr. nezaposlenosti. Kod razvijenog stanja hroničnog stresa toliko se naviknemo na manifestacije stanja stresa da ih i ne opažamo. Umesto toga, naše telo ih i dalje opaža i kao odgovor  razvija brojne somatske simptome. Ove telesne manifestacije   su ustvari alarm za uzbunu koji uporno zvoni i upozorava USPORI! ODMORI se ! OPUSTI SE!, ali pošto osoba u stanju hroničnog stresa više nema doživljaj lične patnje i  toliko je navikla na napetost  da je i ne primećuje ovi znaci za uzbunmu ostaju prečesto neprimećeni,  tako da s vremenom dolazi do opšte fizičke iscrpljenosti, a to na kraju može i  da dovede do kolapsa organizma..

 Mini stresori su  mali svakodnevni događaji koji nas nerviraju, čine napetima i sl.  (nedostatak vremena za svakodnevne poslove, gužva u saobraćaju, redovi na šalterima,  male svađe na poslu, porodici i sl).. Ovi mali stresori se  prečesto neuzimaju za ozbiljno ali ako se uzme da se  stres taloži jedan na drugi  netreba ih olako odbacivati kao nebitne.

Svi veliki životni događaji  pa i oni koje doživljavamo kao najsretnijim  mogu imati snagu stresa i njih nazivamo i "životnim krizama".-  Oni su sastavni deo života i mada se, ne događaju često, ali se gotovo svima kad - tad dogode - pr. smrt bliske osobe, bolest ,  rađanje dece, selidbe, traženje ili gubitak posla,odlazak dece od kuće,   venčanje, razvod i sl.;

 Traumatski  životni događaji se po pravilu  događaju vrlo retko  i ne doživljavaju ih svi ljudi ali se nekima i dogode.  Oni  za sobom ostavljaju dugotrajne posledice po telesno i psihičko zdravlje - npr. ratna stradanja, zlostavljanje u porodici, saobraćajne nesreće, silovanje, nastanak invaliditeta i sl.

Na ovom mestu veoma je važno istaknuti  da je način na  koji mi tumačimo neki dogadjaj u našem životu  često daleko  značajniji  od samog dogadjaja jer upravo od  našeg tumačenja situacije zavisiće i da li je ona za nas ugrožavajuća, zastrašujuća i u krajnjoj liniji stresna .  Verujem da na prvi pogled to ne izgleda baš tako   ali ako malo  razmislite sigurna  sam da ćete i sami doći do istog zaključka. Čak i u situacijama gde je bez sumnje reč o dogadjaju koji je stresan, čak štaviše, treumatičan, kao što je saobraćajna nesreća, način na koji ćemo mi to doživeti je od ogromnog značaja. Uzmimo za primer baš situaciju kada  na vaš auto naleti drugo vozilo. Bez ikakve sumnje ovo je nešto čega se nećete sa radošću sećati ali samo od vas zavisi da li ćete praviti tragediju od svega, čak i kada nije bilo ozbiljnih posledica, ili ćete zahvaliti Nebesima na dobroj sreći što ste svi živi i čitavi ostali .  Pri tome, ne kažem da treba da budete srećni zbog svega. To bi zaista bilo malo previše  , čak i uvrnuto u odredjenoj meri.Naprotiv,  cela  ta situacija  će i dalje biti nepoželjna  i neprijatna. Verovatno ćete  imati posla sa policijom, osiguranjem i sudom možda, što samo po sebi nije   prijatno,ali pored svega  na vama je  koliko će sve to biti stresno, koliko dugo ćete sve to vući sa sobom i na kraju krajeva šta ćete poneti iz cele te situacije.

Isto se odnosi i na sve druge situacije u životu od neprijatnog šefa na poslu do svakodnevnih, već pominjanih mini stresora.

Mi često nemamo moć da menjamo neke stvari u životu. Ono što možemo da promenimo je način na koji se sa njima nosimo . Drugačije rečeno , jedna od mudrosti življenja je videti sir sa sve rupama a, onda opet biti u stanju da uživate u istom tom  savršeno -nesavršenom  siru.

Stres ne mora uvek da ima negativan uticaj. Niski nivoi stresa mogu proći neprimećeno, dok blago povišeni nivoi  stresa mogu čak pozitivno da utiču  na neku osobu tako što će  podstaknuti njenu kreativnost i efikasnost . Takvi niski nivoi stresa često imaju pozitivnu ulogu u poslovnim okruženjima i prema nekim ispitivanjima utiču na bolju efikasnost i veću produktivnost zaposlenih .

sa druge strane, visoki nivoi stresa ili izloženost stresu u dugom vremenskom periodu čak i kada on nije posebno visok ,, imaju  vrlo štetan efekat na organizam jer mogu pogoršati neke od ozbiljnih hroničnih obolenja ali i stvoriti dobru osnovu za nastanak drugih bolesti.

Povezani tekstovi:

Povezani tekstovi:

1.  Posledice stresa

2.  Kako protiv stresa

3. . Anksioznost i strah od ludila

4.  O PEAT-u
   
   
   

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom