Svet u meni

Posledice stresa

svetumeni | 07 Mart, 2017 17:30

Stres, posebno onaj hronični sa sobom vuče brojne posledice. Neke od njih se lakše prepoznaju dok druge uglavnom ne povezujemo sa stresom ili ih i ne primećujemo . U nastavku nešto više o tome kako se stres odražava na nas.

Telesni simptomi stresa su glavobolje, problemi sa varenjem, gubitak ili povećanje apetita, poremećaj spavanja, noćno znojenje, povećana i bolna napetost mišića (posebno u predelu vrata i ramenog pojasa), poremećaj menstrualnog ciklusa, itd

Dolazi i do psihosomatskih bolesti: povišen krvni pritisak, raniji nastup arterioskleroze, »stresogeni« dijabetes, povećani rizik od infarkta...

Na psihički život posledice dugotrajnog stresa mogu se klinički manifestovati na različite načine medju kojima su i oni u obliku anksioznih i depresivnih simptoma. Pod anksioznošću se podrazumeva stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi a, da za to nema stvarnog razloga.

Hronični stres i anksiozni poremećaj su praćeni i problemima sa koncentracijom u teškim aktivnostima. Čest je gubitak pažnje. Kapacitet memorije se smanjuje , kako u kratkom tako i u dugom vremenskom periodu. Problemi koji zahtevaju trenutnu i spontanu reakciju rešavaju se na nepredvidiv način. Svi problemi koji zahtevaju mentalnu aktivnost rešavaju se uz mnogo napora i pogrešaka. Osobi pod stresom je veoma teško da proceni trenutnu situaciju. Način razmišljanja ne sledi logične, povezane šeme , rasudjivanje ne poštuje neki uobičajen redosled rešavanja problema , već se problem rešava na neorganizovan način.

Osoba je napeta, , razdražljiva i teško se opušta. Javlja se netolerantnost, nepoštovanje autoriteta i manjak razumevanja za probleme drugih ljudi. Moralni i etički principi koji su do tada važili u životu neke osobe slabe, a samokontrola opada. Mogu se javiti problemi u komunikacije u vidu mucanja, i umanjene rečitost. Povećano konzumiranje alkohola, cigareta, kafe i drugih droga.

Depresija, anksioznost i stres se neretko javljaju zajedno i ispoljavaju se na sledeći način: nivo životne energije se menja iz dana u dan, ali je u celini niska. San je poremećen. Osoba uglavnom pati od nesanice, a s vremena na vreme javlja se ekstremna potreba za snom. Povećava se osećaj obeshrabrenosti , a smanjuje želja za životom. Osoba sebe smatra slabom i nesposobnom, izbegava intimne socijalne kontakte i sve teže pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti. Mogu se javiti ideje o samoubistvu, a ponekad i pokušaji da se sprovede u delo.

Imajući u vidu da su fizičke smetnje prateća pojava kod dugotrajne izloženosti hroničnom stresu ali da se javljaju i kod anksioznog poremećaja, neretko se dešava da se ovi simptomi počinju interpretirati i kao dokaz postojanja različitih najčešće ozbiljnih bolesti i kada bolesti nema( hipohondrija).

Osoba postaje sumnjičava, okrivljuje druge ili se odgovornost prepušta drugima.Osoba se fokusira na ciljeve u budućnosti.

Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: "Dok završim još ovo..."

Depresija, anksioznost i problemi izazvani hroničnim stresom su često isprepleteni i teško ih je razlikovati i razdvojiti . Problemi sa pažnjom i koncentracijom na primer javljaju se u sva tri slučaja kao i ddrugi sa ove liste. Zbog toga je važno da ako prepoznate sebe u ovoj priči posebno ako su u pitanju dugotrajni i ozbiljniji problemi , kao što su oni iz depresivnog spektra da potražite savet i pomoć stručnjaka.

Povezani tekstovi: