Svet u meni

najkraće rečeno hipohondrija bi mogla da se definiše  kao  stalna zabrinutost za vlastito zdravlje, pri čemu lekarski pregledi  ili laboratorijski nalazi ne potvrdjuju da bolest bostoji.

važno je naglasiti , da postoji velika razlika od odgovornog ponašanja kada je sopstveno zdravlje i zdravlje nama dratih osoba u pitanju od hipohondrije. Biti odgovoran prema svom zdravlju i sopstvenom telu znači da ćemo otići lekaru ako nam nije dobro , bio taj lekar neko iz zvanične ili alternativne medicine  manje je bitno, da ćemo redovno  odlaziti na kontrole,  uzimati terapiju posebno ako je reč o hroničnim bolestima.Obratiti pažnju na to šta se dešava  sa našim telom, šta nam prija a, šta ne nije samo po sebi nezdravo . Naprotiv, može biti  samo znak da vodimo računa o sebi.  Isto važi i za praćenje  novosti iz medicine, alternative ili  saveta o ishrani.  Preokupiranost  signalima iz tela, simptomima i bolešću je nešto sasvim drugo .

Ko su hipohondri i koji  tipovi postoje

Osobe koje pate od hipohondrije  uverene su da bolluju od jedne ili više ozbiljnih i progresivnih oboljenja.  Stalno se žale na telesne tegobe, pri tome,  često normalne i obične osećaje  u telu tumače kao  znake  bolesti.Uglavnom,se pažnja  usmerava na jedan ili dva organa. Negativni nalazi pri pregledu ili laboratorijskom testiranju samo na kratko razuveravaju osobu, a nakon toga se simptomi vraćaju. Zbog čega često menjaju lekare ili lutaju od specijaliste do specijaliste.

Pored, ovog "uobičaenog " tipa hipohondra, koji vreme provodi po lekarskim čekaonicama tražeći leka bolesti koju ustvari nema, postoji još jedan tip . Za razliku od prvog koji  aktivno traži pomoć   za drugi tip je karakteristično da  iako je ubedjen da sa njegovim telom nešto nije kako treba, da je bolestan, upravo to saznanje ga odvraća od posete lekaru  jer bi moglo da se ispostavi da je njegova pretpostavka tačna , da je ozbiljno bolestan a, to je već previše i sa tim nemože da se nosi pa lekare izbegava u širokom luku .

Hipohondriju opisuje još Hipokrat. I  mada je mnogo vremena prošlo od Hipokratovog doba do danas  i sada ima mnogo ljudi koji boluju od ovog sindroma, odnosno od bolesti koje nema.

 Ima li neke koristi od svega Umišljeni bolesnik 

Različita su i često suprodstavljena   mišljenja o tome da li hipohondri na nekom nivou , svesnom ili podsvesnom imaju neke koristi od ovog poremećaja. Po jednima , korist je u tome što im "bolesno stanje" omogućava da dobijaju više pažnje i zaštite koja im u osnovi nedostaje.

Drugi autori, medjutim naglašavaju,  da hipohondri pored svega toga što nisu zaista bolesni,  ne lažu da bi zadobili pažnju – oni zaista osećaju sav stres o kome govore. Njima nije jasno da i zdravi ljudi mogu imati telesne simptome  a, da oni nisu znak bolesti već da samo   dolaze iz tela, kao što različite slike ili  zvuci dolaze neprestano iz sredine koja nas  okružuje a, da pri tome ništa od toga nemora da znaći da smo u neposrednoj opasnosti .  Po  hipohondrima je zdravlje isto što i idealno stanje  organizma gde nema nikakvih telesnih senzacija, a ako ih ima, oni se odmah interpretiraju kao pokazatelj neizlečive bolesti ili neizbežne smrti.

Hipohondri takođe smatraju da su pod većim rizikom da obole nego opšta populacija. Ono što je interesantno je da ne misle da su podložniji drugim vrstama nevolja, to jest onima kojima je uzrok spoljašnji. Hipohondar misli da je pod većim rizikom da oboli od karcinoma ali ne i da je pod rizikom da bude žrtva prirodne katastrofe.

Hipohondrija  je bolest  sama po sebi

Za hipohonddriju se kaže da je sindrom jer se retko javlja  samostalno, kao čista hipohondrija. Takodje,  ona se  često javlja i kod različitih  oblika mentalnih poremećaja.

 Javlja  se najčešće u neurozama, i to najviše u histeričnoj neurozi, tzv konverzivnoj neurozi koja konvertira- prebacuje   ono što smo nesvesno potisnuli u telesne  simptome tako da ponekad dolazi do preklapanja simptoma hipohondrije i simptoma konverzivne neuroze odnosno, somatizacije. Oni  mogu da se jave i kod depresije.

Često je paralelno prisutna i depresija i anksioznost. Psiholoski simptomi anksioznosti su preterana plašljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija, razdražljivost, pojačana osetljivost na buku, smetnje spavanja (teško uspavljivanje, često budjenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije. Telesni simptomi anksioznosti su lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, osećaj stegnutosti u grudima, suvoća usta, poteškoće pri gutanju, nelagodnost u stomaku.

Anksioznost kod osoba koje pate od hipohondrije  se    donekle razlikuje po tome što  osećaj  strepnje i ugroženosti potiče   iz   sopstvenog tela a ne od spolja. Stoga, se obraća mnogo više pažnje na telesne senzacije. Za hipohondre bi se moglo reći ,da kao što neki ljudi   izvežbaju svoj vid ili sluh     da bude oštriji ,tako  oni  postaju osetljiviji na stimuluse iz tela i opažaju  nelagodu ili promene koje drugi ljudi ne bi ni primetili. Uz to   skloni su da tumače  te telesne  senzacije kao znak da  sa  njihovim telom "nešto ozbiljno nije u redu "  i da gube kontrolu nad svojim telom, što ih onda dovodi do  zaključka da će ih telo potpuno izdati i da će nastupiti  ozbiljna bolest, nemoć, invaliditet,  smrt ili hospitalizacija – što ih užasava.

Može li se i hipohondrija lečiti ?

Dobra vest je da sehipohondrija leči. Prvi korak  na tom putu jeste  da osoba prizna sebi da ima problem  i da joj je za njegovo rešavanje  potrebna pomoć.  Mnogo je osoba koje  pate od ove bolesti  ali odbijaju da prihvate da problem nije u njihovom telu već u načinu na koji doživljavaju stvari ili ako je to uzrok da problem leži u potisnutim emocijama koje se projektuju na fizičku ravan isppoljavaju kao telesni simptom  koji opet nije isto što i simptom prave bolesti mada na prvi pogled izgledaju isto .

Naravno, to što  neko pati od hipohondrije ne znači da stvarno nema zdravstvene probleme, koji mogu biti više ili manje ozbiljni. Hipohondrijau tim slučajevima čini stvari samo još težim. Ipak,   ako se svi testovi pokažu negativnim, a osoba  je i dalje  uverena da boluje od ozbiljne bolesti, onda  bi bilo mudro dobro razmisliti o svemu i potražiti ako ništa drugo mišljenje psihologa.

Pored, stručne pomoći, može biti od velike koristi da osoba koja pati od ovog poremećaja ,pronadje  lekara , u kojeg ima poverenja. Uvek možemo tražiti mišljenje druge stručne osobe, ali ako oba stručnjaka dođu do istog zaključka, prihvatite da je sa vama sve uredu i da paničite bez razloga..

Hipohondrija i  kako pomoći sebi

Osobe koje pate od hipohondrije sklone su neumornom pretraživanju simptoma po internetu. istraživanje je pokazalo da je većina tekstova o zdravlju, koja se može pronaći na internetu neproverena i netačna. Kada se to uzme u obzir uz činjenicu da su lekari ipakstručniji za davanje dijagnoze od nas , Ograničavanje vremena provedenog  "kopajući" po internetu je  dobar  i mudar izbor da pomognete  sami sebi .

Pošto je stres  jedan od činilaca koji dovode i do  fizičkih simptoma, koji se mogu pogrešno protumačiti kao bolest,a, uz to poznato je da , stres povečava anksioznost  ali i depresiju , koji kako smo rekli, često idu ruku pod ruku sa hipohondrijom, ako smanjite jedno  smanjićete i drugo.  Vežbanje je  jedan od dobrih načina da se borite sa stresom i sprečite  ili ublažite   napetost kao i simtome depresije. Budite fizički aktivni i radite stvari koje volite. Opuštanje, meditacija i vežbe disanja su takodje od koristi .

Drugi način je da vodite dnevnik  u koji ćete zapisivati  vaša strahovanja  vezana za vaše zdravlje. Ovo je   dobar metod za  borbu protiv hipohondrijskih strahova.U trenucima zebnje vezane za zdravstvene tegob ,  zapišite scenarije koje ste zamislili (što gore to bolje),   a, zatim  kada se smirite, pročitajte dnevnik i utvrdite koliko su vaši strahovi zaista logični. Napišite alternativne scenarije za svaki scenario i neka oni budu racionalni. Na primer, kašalj je verovatno  samo posledica prehlade , a ne tumora, embole ilituberkuloze.

Psihoterapija je prihvaćen i verovatno najbolj način lečenja hipohondrije. Razgovor sa  psihoterapeutom  vam može pomoći da  uvidite poreklo svojih strahova vezanih za bolest , da ih zatim   izrazite i  na kraju da naučite načine da se izborite sa  svim tim.  Kod težih slučajeva mogu se uključiti anksiolitici i antidepresivi .

Povezani tekstovi:

1.    o stresu

2. Posledice stresa

3.  Kako protiv stresa

4. . Anksioznost i strah od ludila

5.  O PEAT-u
   
   
   

    

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom