Svet u meni

Kažu da je život čudesna tvorevina satkana od hiljada magičnih trenutaka a, svaki od njih obojen je i nekim osećajem koji ga prati. Svako od nas u životu neminovno će doživeti mnogo lepih trenutaka svakoga dana ali ni tuga nas neće mimoići.Neke životne situacije su posebno teške. Događaji koji sa sobom  nose velike promene, koji nailaze naglo, a obojene su neprijatnim, teškim osećanjima.

Životne krize nisu vezane za uzrast. One su specifične za svakog čoveka ponaosob. Isto tako način na koji će se neka osoba suočiti sa kriznim događajem  i kako će i koliko uspešno  biti u stanju da se sa njom izbori takođe je individualno.

Za sve životne krize je karakteristično da nastaju naglo bez upozorenja i da prevazilaze trenutne mogućnosti ličnosti da se sa njom izbori bar ne na način kako je to do tada činila u nekim drugim životnim situacijama. U većini situacija koje se mogu nazvati kriznim prisutni su  tuga,  žalost. strepnja, ljutnja.

Žalost  za dragom osobom koje više nema je sastavni deo procesa tugovanja. Tugovanje je ujedno i pokazatelj mentalnog zdravlja  jer ukoliko ono izostane ono  može biti signal da nešto nie u redu. Sama dužina procesa tugovanja je individualna  ali trebalo bi da ne traje duže od šest nedelja. Takva stanja intenzivnog tugovanja  a ,koja su po svojoj kliničkoj  slici srodna grupi depresivnih  duševnih poremećaja poznati su  u psihijatriji i psihologiji pod nazivom reaktivna stanja.

Za reaktivna stanja je karakteristično da su tuga, očaj, bezvoljnost i besciljnost života vezana za određeni događaj ,  najčešće za gubitak   drage, bliske osobe. I drugo uvek su ograničenog trajanja,

Za razliku od njih prava depresivna stanja ne moraju da imaju neki traumatični događaj  kao povod za njeno javljanje, Ona mogu da se pojave i bez nekog određenog povoda. Pored toga depresija je bolest koja se odlikuje promenom načina svakodnevnog funkcionisanja osobe koje se svakodnevno ponavlja.  Mnogi depresivni pacijenti ne ispunjavaju svakodnevne obaveze , na primer: ne odlaze na poseo , mogu danima da ni izlaze iz kuće ne javljajući se na telefon. Neki prestaju da održavaju ličnu higijenu, kućni poslovi koji do tada pedantnim domaćicama nisu predstavljaju problem sada iziskuju veliki napor.

Jedna od pratećih karakteristika ovog mentalnog stanja je i prestanak interesovanja za one sadržaje koji su do tada predstavljali zadovoljstvo. Ono što je do tada bilo bitno i imalo smisla  gubi to svojstvo . Sadašnjost i budućnost izgledaju sumorno i kada za takvo razmišljanje nema povoda. Životna energija se gubi i nastaje bezvoljnost,usporenost. Kod težih oblika depresije  usled smanjenog apetita dolazi do gubitka telesne težine , javlja se   nesanice, glavobolja  bolovi u stomaku. Može da dođe i do prekomernog uzimanja lekova ili alkohola.

Uz sve to, depresiju prati ispecifičan način razmišljanja u kojem dominira shvatanje da iz neke situacije nema izlaza.  Javlja se osećanje bespomoćnosti,  osoba često ima i osećaj krivice - bez obzira da li je objektivno odgovorna za neki dogadjaj  ili ne i ako i jeste taj osećaj je nesrazmeran u odnosu na stvarnu krivicu .

Jedan od pratilaca depresije su i  suicidalne misli .  Razmišljanje o samoubistvu  nije uvek prisutno  ali može da se pojavi i ako se pojavi  trebalo bi ga uvek vrlo ozbiljno shvatiti   čak i ako se radi o tinejdžerki   koju je ostavio  dečko. Nama se može učiniti da ta veza i nije bila ništa posebno  ali pitanje je uvek kako je onome ko pati . Ako je za ddrugu osobu nešto   što joj se desilo ravno smaku sveta onda je to jedino merilo.   Duševna bol je isto toliko stvarna kao i fizička. Slomljeno srce boli  baš kao  polomljena kost i treba vremena da prodje.

Priča o suicidu i onima koji o tome razmišljaju nije nimalo jednostavna baš  kao što nije ni priča o depresiji. Kada se pomene depresija posebno ona reaktivna, često se čuju i kometari  kako je neko slab pa nemože da se sa  problemima u životu izbori. Kako je suicid izbor kukavice ili naprotiv suprotno  hrabri čin. Usudila bihs se da napišem kako nije ni jedno ni drugo . Razmislite sami o tome.

Uzmimo za primer    nekog čoveka koji se vraća sa proslave kući. U kolima su sa njim supruga  i ćerkica. I sve bi to bilo lepo da tog kobnog zimskog dana nije naišaokamion ioni nisustigli kući. Supruga  preživela ali muž i dete nisu. Možete li da zamislite samo na tren njen očaj , tugu, bespomoćnost i bes usmeren ka onom nečem što je sve to dozvolilo ? A, sad zapitajte se šta se toj ženi , majci i supruzi mota po glavi ? Misli li o tome šta bi bilo da nisu otišli na tu proslavu , da je recimo ona vozila jer je on popio  malo . O tuzi , jadu i bolu  neću mi početi.  Možemo li je kriviti  za depresiju u kojoj se našla?   A, možemo li je kriviti što je dala mužu da vozi jer setite se popio je. Realno , bilo bi mudrije da mu nije dala i kladim se da je mogla znati šta će se dogoditi nebi sigurno . a, opet, možda i nije toliko popio . Možda je to  bila samo  čaša tankog špricera tek toliko prijatelja da ne uvredi a, i to nije popio do kraja. Tako da nije  u alkoholu problem , niti je onaj drugi vozač pogrešio  već se priroda surovo poigrala i to malo vina i previše posla učiniše da srce  otkaže. Ko je onda kriv ? Treba li kriviti onda suprugu što je slaba jer nema snage da se suoči sa tragedijom i nastavi dalje kao što su to neki drugi uspeli ? A, opet , možda nije tu reč ni o slabosti već samo o tome da je za tu  konkretnu ženu to što se dogodilo bilo previše da bi ponela , da je upala u dugoki ponor  koji se sam stvorio niodkud ,  bez ičije krivice. O  priči o slabosti i snazi ovde nema mesta. A, ako je ipomišljala o tome da oduzme sebi život ili je to i pokušala  imamo li stvarno prava da je osudjujemo ? Odlučite sami .  

Verujem da će većina  saosećati sa ovom ženom. Ali šta ćemo ako priča nije tako jednostavna? Ako se crna rupa nije samo razjapila i progutala sve  i ako nemožete da se uhvatite za neki konkretan dogadjaj i povežete ga sa nečijim  depresivnim stanjem? Komplikujem rećićete . Da, priznajem J pomalo ali u stvarnosti život je onaj koji ume da zakomplikuje  a, oni  kod kojih se javi depresija su samo ljudi ni bolji ni gori od svih nas ostalih. Depresija je bolest kao svaka druga i nije previše probirljiva kada se radi o uzrastu ili materijalnim prilikama. I vervali ili ne potrebno je dosta snage da se samo učini prvi korak i uvidi da se radi o depresiji a, treba još više snage da se iz nje izadje.

Za prevazilaženje depresivnih stanja ponekad je potrebna pomoć. Usudiću se da čak napišem da je mudrije potražiti savet i pomoć i onda kada ponor nije toliko dugok da se izlaz nevidi  jer i kada se samo nazire u magli lakše je izaći ako vam neko malo pripomogne pa, makar samo time što će Vam reći da Vi to možete i biti uz Vas kada je teško  i čini Vam se da je taj izlaz jako, jako  daleko .

Uspešno lečenje depresije, posebno njenih težih oblika moguće je jedino uz  kombinaciju lekova i  psihoterapije. U lečenju depresija kao  u ostalom i drugih  mentalnih poremećaja primenjuju se bračna ili porodična psihoterapija  zato što   depresivno stanje  jedne osobe indirektno pogađa celu porodicu. Osim toga članovi porodice, rodbina i prijatelji mogu znatno da pomognu da se izađe iz letargije i sagleda život u realnijim , vedrijim tonovima.

Psihoterapija je dug, zahtevan proces koji iziskuje napor kako za pacijenta tako i za terapeuta.  Terapeut nije čarobnjak koji ima moć da učini da problem nestane, niti je osoba koja ima savršeno rešenje za svaki problem. Psihoterapeut je tu da svojim znanjem i veštinom pomogne klijentu da sam pokrene skrivene snage,  da prepozna problem, suoči se sa njim i izađe kao pobednik.

Preporučujem da pogledate još i : 

Malo o depresiji  koliko je zaista česta I još ponečem

Funkcionalna depresija iz prvog lica

Funkcionalna depresija je ona kod koje osoba uspeva prilicno dobro da funkcionise u

svakodnevnom zivotu . Ovo je jedna takva prica I zaista dobar tekst  sa puno prakticnih saveta. Moze vam pomoci

Kada zima zasvira bluz

Tekst o sezonskoj depresiji  i šta mozete da uradite da pomognete  sebi.

Anksioznost I strah od ludila

Depresija I anksioznost idu ruku pod ruku veoma cesto . U ovom tekstu nesto malo o tome sta je anksioznost  I ponesto o tome sta mozete da uradite ako se borite sa njom

 Savetovalište za prevenciju suicida

Mesto na kojem nećete biti sami. Uz to ima dobrih tekstova.

 Psihološko savetovalište „Srce“

Psihološko savetovalište se bavi pružanjem  psihološke podrške osobama u krizi  i  prvencijom suicida. Na sajtu možete naći korisne ,praktične savete, linkove kontakt informacije. Savetovalište pruža pomoć I preko telefona –besplatno naravno I tako već 25 godina.

Ko je kriv za samoubistvo

 Pre tri hiljade godina postojao je jedan čovek sasvim nalik vama i meni, a živeo je u gradu okruženom planinama. Čovek je učio da bi postao vrač, da bi naučio znanje svojih predaka, ali nije se u potpunosti slagao sa svim što je učio. U svome je srcu osećao da se tu mora kriti još nešto.

Jednog dana, dok je spavao upećini, sanjao je da posmatra svoje sopstveno telo dok spava.  Izašao je u snu, iz  pećine,u noći mladog meseca. Nebo je bilo bistro, i posuto  milionima zvezda. Tada se u njegovoj unutrašnjosti dogodilo nešto što je njegov život zauvek promenilo. Pogledao je svoje ruke, osetio svoje telo , i začuo svoj sopstveni glas kako progovara: »Načinjen sam od svetlosti; načinjen sam od zvezda.« Ponovo je pogledao zvezde, a onda je shvatio da nisu zvezde izvor svetlosti, nego da svetlost stvara zvezde. »Sve je stvoreno od svetlosti«, rekao je, »a prostor između njih nije prazan.« I spoznao je da je sve što postoji jedno živo stvorenje, a da je svetlost glasnik života, jer je živo, i u njemu su sadržana sva znanja.

Tada je shvatio da, iako bejaše načinjen od zvezda, on sam nije zvezda. »Ja sam između zvezda«, razmišljao je. Tako je zvezde nazvao tonal, a svetlost između zvezda nagual, i znao je da je ono šta je stvorilo sklad i prostor između njih Život ili Namera. Bez Života tonal i nagual ne bi mogli  da postoje. Život je sila apsolutnoga, vrhovnoga. Stvoritelja koji stvara sve. Evo šta je otkrio: sve što postoji je samo pojavni oblik jednog živog bića kojeg mi zovemo Tvorcem. Sve je Bog. I zaključio je da je ljudsko opažanje samo svetlo koje  zapaža svetlo. Isto je tako uvideo da je  materija samo odraz–ogledalo je sve ono što odražava svetlost i od toga svetla stvara slike – a svet je obmana, san, upravo nalik dimu koji nam ne dozvoljava da uvidimo ono šta zaista jesmo. »Pravi mi čista smo ljubav, čista svetlost«, govorio je.

Ta je spoznaja promenila njegov život. Kad je jednom shvatio ko on zaista jeste, osvrnuo se oko sebe na druge ljude i na ostatak prirode, i bejaše zaprepašten onim šta je ugledao. U svemu je ugledao sebe – u svakom čoveku, u svakoj životinji, u svakom drvetu, u vodi, u kiši, u oblacima, u zemlji. I spoznao je da Život na različite načine meša tonal i nagual da bi stvorio milijarde  oblika Života.

U tih je nekoliko časaka sve spoznao. Bejaše jako uzbuđen, a srce mu biispunjeno spokojem. Jedva je čekao da svojim ljudima ispriča šta je otkrio. Ali nije bilo reči kojima bi to mogao daobjasni. Pokušavao je  da to kaže drugima , ali nisu mogli da ga razumeju. Primećivali su da se promenio , da iz njegovih očiju i njegova glasa izbija nešto prelepo . Uvideli su  da više nikoga i ništa ne procenjuje. Više nije bio nalik nikome drugome.

Svakog je mogao dobroda razume, ali niko nije mogao  da razume njega. Verovali su da je Božja inkarnacija, a on se nasmejao kada je to čuo i rekao: »To je istina. Ja sam Bog. Ali i vi ste isto tako Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo svetlosne slike. Mi smo Bog.« Ali ljudi ga još ni tada nisu razumeli.

Bio je otkrio da je ogledalo za ostale ljude, ogledalo u kojem je mogao da ugleda samog sebe. »Svako je ogledalo «, rekao je. Sebe je zapažao u svima, ali niko nije njega video kao sebe. I shvatio je da svispavaju, ali bez svesnosti, bez znanja o tome ko zaista jesu. Nisu ga mogli sagledati kao same sebe, jer se između ogledala uzdizao zid magle ili dima. A taj zid magle bejaše napravljen od tumačenja svetlosnih slika – san ljudi.

Tada je shvatio da će uskoro zaboraviti sve što je naučio. Želeo je da zapamti sve vizije koje je doživeo, tako da je odlučio da sebe nazove Zamagljeno ogledalo, kako bi uvek znao da je materija ogledalo, a da je dim koji nas okružuje  ono što sprečava da spoznamo šta zaista jesmo. Rekao je: »Ja sam Zamagljeno ogledalo, jer sebe sagledavam u svima vama, ali ne prepoznajemo se zbog dima koji se širi izmedju nas . Taj dim je san, a  ogledalo si ti, sanjaču.«

Don Miguel Ruiz – Iz knjige “Četiri sporazuma sa samim sobom.”

O autoru:

Don Miguel Ángel Ruiz  rođen je 1952.  Godine , poznatiji je kao Don Miguel Ruiz . Meksički je autor neo toltečke i neošamanističkih  tekstova. Njegov rad pripada new Age pokretu koji se fokusira na drevnim učenjima , kao sredstvu za postizanje duhovnog prosvetljenja.

Za PEAT  se može reći da je jedna   od  tehnika  iz oblasti samorazvoja i samopomoći  Neki je ubrajaju u   grupu  meridijanskih , odnosno ,psihoenergetskih sistema  dok će drugi, reći da je  PEAT prešao te granice  i da je to jedan nov, sveobuhvatniji sistem.

Bez obzira kako gledali na samu definiciju ovih  tehnika kao sistema ostaje da je PEAT  jedna od veoma efikasnih metoda za  rad na sebi, ostvarivanju ciljeva i rešavanju   različitih problema,  kako onih naizgled malih svakodnevnih tako i onih dubljih emocionalnih i psiholoških.

Strogo uzevši PEAT je deo sistema Spiritualne tehnologije koju je razvio Živorad Mihajlović Slavinski. Kao samostalni system nastaje 1999  godine i  danas ga čine  više različitih metoda.

PEAT je  skraćenica od primordalne energije aktivacija   i transcendencija . 

kako je nastao PEAT?

Nnastao je, kao sistem, na osnovi prastarih istočnih učenja, kineziologije, meridijanskih ili energetskih sistema  psihoterapije  posebno  na principima EFT-a.  Tokom, vremena se razvijao i menjao  postajući potpuno nov sistem mada su neki bazični principi ostali isti.

razlikuje  se od drugih sličnih metoda.  izdvaja se po svedenosti, jednostavnosti, lakoći i brzini kojom se problemi i neželjena stanja razrešavaju.    

Šta je cilj PEAT-a?

Sve metode, koje čine Peat  kao sistem imaju za cilj eliminaciju različitih psiholoških problema, promenu percepcije sebe i sveta, promenu ponašanja i generalno povećanje kvaliteta života   a, , menjajući sebe mi menjamo i svet oko nas.

Na višem nivou, on pomaže da se dopre do najdublje srži ljudskog bića objedinjavajući i spajajući suprotnosti u nama

 Što doprinosi  većoj stabilnosti   ali ima i razvojnu ulogu.

Za šta može da se koristi ?

PEAT se koristi u radu na sebi i  kao pomoć drugima.

U osnovi , on deluje na naše probleme tako što utiče direktno na  njihov uzrok.    Suština onoga što mi doživljavamo kao problem  ili kao stresnu situaciju  u osnovi  često nije  u  prirodi same te situacije već se krije u načinu na koji mi reagujemo na  taj dogadjaj.  Ono što je za nas problemm nemora da je problem i za drugu osobu ili barem ne u istoj meri kao za nas. Drugim rečima,jedni u istoj situaciji  ne vide problem dok će drugi od muve praviti slona.  

Moguće ga je primeniti na sve što ima emocionalni naboj, odnosno, sve što sami doživljavamo bilo kao problem ili kao naše mane i slabosti. Na primer:

1. Različita strahovanja od bblagih i nevezanih “plutajućih “ strahovanja i napetosti do  strahova koji se javljaju u odredjenim situacijama  kao što je  strah od javnog nastupa, različite fobije (strah od zatvorenog prostora, insekata, aviona itd ) do  napada panike,,) 

2. Stres,

3. Prejedanje, pušenje

4. Agresivno ponašanje,   ljubomora, zavist

5. Napetost u prisustvu autoriteta, nedostatak samopouzdanja,, osećanje niže vrednosti, potreba za privlačenjem pažnje,

6. problemi u  partnerskim odnosima i slično.

A kako sve to radi ?

U osnovi svih   psiholoških problema kao i stanja koje mi doživljavamo kao problem,  nalzi se energetska blokada  , odnosno, emocionalni, mentalni naboj   koji je potisnut, i to  često    duboko u našem nesvesnom a,koji se „taložio „ tokom  života. 

Mentalni naboj nije ništa drugo već kombinacija naših misli i osećanja koji su praćeni određenim doživljajima u telu a, povezani su sa mentalnim slikama. Kada naša sećanja ne bi bila povezana sa emocijama i mislima to isto sećanje  bilo bi samo  prazna slika iz prošlosti.

Uzmimo za primer osobu koja ima strah od letenja avionom .

 Čak i  kada se ne zna kako i zašto je taj strah nastao  već samo znamo  da se npr smrtno bojimo letenja avionom ,PEAT  deluje tako što  nam pomaže da otpustimo sve te  nagomilane i potisnute misli i  emocije ..  

zvuči komplikovano ali zaista nije .:) Dovoljan je samo jedan dogadjaj kada se strah javio i ukoliko možemo da se barem u najmanjoj meri prisetimo tog straha i da ga doživimo sada proces može da se radi.

PEAT  i zombiji

Jedno od čestih pitanja vezano uz PEAT je i da li time što se briše emocionalni naboj osoba postaje kao zombi automat bez osećanja? Ništa slično .  Ako imate tinejdžera koji se kasno vraća kući i ako zbog  brige nemožete da zaspite PEAT neće učiniti da vam postane svejedno šta se sa vašim detetom dogadja  u životu ili šta se može dogoditi dok je negde napolju sa društvom subotom uveče. Promeniće se  samo vaš osećaj zebnje i to tako što će ili sasvim nestati ili što će se nešto promeniti u njegovom kvalitetu . Brižnost i dalje postoji ali ne opterećuje. Ovu promenu je veoma teško objasniti rečima zato se često kaže da je PEAT jedna od stvari u životu koju morate iskusiti da bi ste je  razumeli .

I za kraj, PEAT nije  preporučljiv u slučajevima kada osoba ima ozbiljnih mentalnih problema kao što su psihotična stanja, duboka depresija  ili  shizofrenija. Osim toga PEAT nije moguće primeniti u osnovnom obliku kod male dece,  mentalno nedovoljno razvijenih osoba (kada se radi o ozbiljnijem   intelektualnom deficitu ),kao I kod sličnih stanja koja su prouzrokovana  bolešću  ili oštećenjem  CNS-a.

Povezani tekstovi:

1. PEAT  najčešća pitanja

2. PEAT- tehnike

Ana Šahnazarova je 3 mjeseca putovala po Indiji. Vrativši se kući, oduševljena svime što je naučila tijekom svog inspirirajućeg putovanja, podijelila je ovih 16 nevjerojatnih poanti:

1. Uvijek budite u sadašnjem trenutku, nigdje drugdje
Budite uvijek tamo gdje vam je lijepo, ali nemojte nigdje žuriti. Ako osjećate da bi trebali biti na drugome mjestu, krenite tamo kuda vas zove unutarnji glas.
Ali nemojte zaboraviti, nije nužno da idete negdje da biste nešto pronašli. To je vrlo suptilna činjenica. Smisao je da budete uvijek prisutni.

2. Pustite (dozvolite) da sve bude kakvo jest
Ne pokušavajte kontrolirati druge ljude i događaje. Ne planirajte, ne očekujte, ali priželjkujte. Opustite se.
“Naučite stati i napraviti pauzu – pauzu u kojoj se ništa ne događa.”
Nemojte uvijek biti oni koji traže, dopustite da se u vašem životu sami od sebe ljudi pojavljuju, a događaji da se zbivaju. Jer, i jedno i drugo se ne pojavljuje bez razloga u vašem životu.

3. Dijelite slobodu
Dajte sebi slobodu biti što jeste, a drugima dopustite da budu ono što oni jesu, makar i drugačiji od vas. Zapamtite, svatko ide svojim putem i ima svoje vlastite lekcije. Ako se vaši putevi križaju – odlično, ali ako se raziđu – opet je dobro, jer sve što se događa nosi u sebi dobrobit za vas, za njih, za svih…

4. Ne bojte se
Nikad i ničega. Mijenjajte način na koji obavljate svakodnevne stvari. Ako osjetite da morate nešto reći ili nešto napraviti – učinite to i ne obazirite se na formalne prepreke kao što su “ali već imam povratnu kartu”, “ali za to nemam novac” ili uobičajeno “neću uspjeti”.
Izaberite slobodu od strahova.

5. Manje je više
Ne pokušavajte imati sve i odmah. Sve što je potrebno uvijek ćete i dobiti, a kad nešto nedostaje, doći će vam od sestre, brata, prijatelja ili slučajnog stranca. Budite umjereni u svemu.

 Inače nećete dobiti namijenjeno vam iskustvo. Ionako nikad nećete ostati sami jer bilo gdje da odete pronaći ćete ljude koji su “svoji”, koji će vas oduševiti, inspirirati i ispuniti. Kad se vaši putevi raziđu, koliko god trčali za osobom, nećete ostati zajedno, a od svojih, koliko god bježali, nećete moći pobjeći.

7. Otpustite
S osmjehom, s ljubavlju. Svih i sve. Ali nikad to ne smatrajte opraštanjem zauvijek, jer ništa nikad nije konačno. Uvijek recite “hvala ti i vidimo se.”
“Ne možete izgubiti nešto čega nemate i ne možete dobiti nešto što je već vaše.”

8. Uvijek voda
Budite voda. Pamtite princip morskog vala: val dolazi i odlazi. I taj princip vrijedi za sve: stanja, osjećaje, ljude, stvari. Ništa nije statično. Mi živimo u svijetu kretanja. Zato se ne zadržavajte u jednom stanju – jer će se i ono promijeniti. Ništa ne možemo zadržati, zato i ne pokušavajte to napraviti, nego budite zahvalni na tom trenutku dok on traje.

9. Slušajte svoj unutarnji glas
Slušajte savjete drugih, ali postupajte kako vam govori vaš osjećaj. Da sam na mojem putovanju postupala kako su mi govorili drugi ljudi, nikad ne bih otišla u Varanasi, nikad ne bih pronašla grad svojih snova i još uvijek bih se bojala svega, te živjela u okovima. Slušajte sebe. Uvijek.

10. Imajte povjerenje
U ljude, u svemir, u Boga – zovite to kako god želite. Vjerujte da sve što se događa u vašem životu – događa se za vaše dobro. Čak i u najtežim trenucima

11. Posvetite nekoliko minuta dnevno sebi
Radite što god želite – meditirajte, crtajte, pišite, otiđite u šetnju ili samo uživajte u tišini. Čak i nekoliko minuta će vam pomoći uvidjeti što vam je potrebno, a što je bilo izazvano umom, drugim ljudima, iluzijama…

12. Volite sebe
Poštujte svoje želje, snove, tijelo. I znajte da VI MOŽETE IMATI SVE. Sve je moguće.

13. Dijelite
Svima i uvijek. S prijateljem, s beskućnikom, s psom… i nikad ne očekujte ništa za uzvrat. Kako je govorio moj Guruji: “Ji, if you only feed yourself, you’re not doing much benefit.” (Ji, ako hraniš samo sebe, ne radiš ništa previše korisno.)

14. Zaželite želju
Ali budite oprezni što želite, jer to će se i ostvariti. Budite maksimalno precizni kad formulirate želje.

15. Da bi ste mogli obući novu košulju, trebate prvo skinuti staru
Doslovno i metaforički.

16. Putujte
I najbolje – putujte sami. Jer gdje god idete, svi su uvijek s vama.

Prijevod i obrada: atma.hr

Linnk ka stranici :

http://atma.hr/16-duhovnih-pouka-iz-indije-zazelite-zelju-ali-budite-oprezni-sto-zelite-jer-to-ce-se-i-ostvariti/

Kada je jednom C.G. Jung razgovarao s indijanskim poglavicom (Native American Chief Ochwiay Biano – Mountain Lake, of the Taos pueblos in New Mexico in 1932), poglavica mu je rekao slijedeće:

“Vidi kako bijelci ne liče na čovjeka. Njihove usne su tanke, nosevi šiljasti, lica su im izbrazdana i izobličena, njihove su oči ukočene, one uvijek nešto traže. Što traže? Bijelci uvijek nešto žele, oni su uznemireni i nespokojni. Mi ne znamo što žele. Mi ih ne razumijemo. Mi mislimo da su oni ludi.”

“Zašto mislite da su bijelci ludi?” – upitao je Jung.

“Oni kažu da misle svojom glavom.” – odgovori poglavica.

“Pa naravno, čime vi mislite?” – upitao ga je Jung.

“Mi mislimo ovim.” – rekao je poglavica i pokazao na svoje srce

Preuzeto sa :
http://atma.hr/samo-lud-covjek-misli-svojom-glavom/

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• I iz izolacije protiv korone
• Osmehom protiv korone :)
• hej, Vučiću!
• Par isceljujucih seansi
• Spavanje i san i šta kada neće na oči

• Na putu promene [25]
• O autoru [2]
• Pričam ti priču [23]
• Psihologija defektologija roditeljstvo [42]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom